Deset hiljada koraka dnevno siguran put do zdravlja, neka vam brzo hodanje postane navika
ZAŠTO BRZO HODANJE?
Nepravilna ishrana i nedovoljna fizička aktivnost su jedan od glavnih krivaca za pojavu hroničnih-nezaraznih bolesti savremene civilizacije – povišen krvni pritisak, srčani udar, kardio-vaskularne smetnje, diabetes tipa 2, osteoporoza. Šta je to što svako od nas već danas može da učini za svoje zdravlje a da mu osim malo slobodnog vremena i volje ništa drugo nije potrebno?
Brzo hodanje se preporučuje za sve uzraste, nezavisno od pola i telesne težine jer za razliku od nekih drugih aktivnosti, manje utiče na zglobove i kolena, pa odgovara i starijima i osobama srednjih godina i smatra se jednom od najbezbednijih vežbi budući da je mogućnost povređivanja minimalna. Preporučuje se i svima onima koji zbog rizika za zdravlje ne smeju da se bave drugim sportskim aktivnostima. Ovaj način vežbanja ujedno spada i u najjeftinije, jer zahteva 30 minuta slobodnog vremena, snagu volje, odgovarajuću odeću i obuću. Dakle, ne morate da trošite novac na trenera, teretanu ili specijalne sprave.
ZA SRCE JE NAJBOLJE BRZO HODANJE
Brzo hodanje jača srce, mišiće i pluća. Brza šetnja svakog dana omogućava da sagorite do 200 kalorija više i tako postepeno smanjujete procenat telesne masti. Da li znate da ljudi u proseku naprave četiri i po hiljade koraka dnevno, a da bi prema nekim istraživanjima, za održavanje zdravlja optimalan broj koraka trebalo da bude oko deset hiljada? Zato ne štedite vaše korake jer brzo hodanje dobro utiče na kardiovaskularni sistem i smanjuje rizik od srčanih oboljenja, jača kosti, poboljšava cirkulaciju i ubrzava metabolizam. Hodanje smanjuje stres, popravlja raspoloženje i blagotvorno utiče na ritam spavanja.
KAKO PRAVILNO HODATI?
Brzo hodanje se preporučuje u prirodi, u prepodnevnim ili večernjim časovima, po mogućnosti svaki dan, barem 30 minuta, dok ne steknete kondiciju a onda postepeno produžavajte vreme. Kad hodate, leđa treba da držite uspravno, glavu visoko, ramena moraju biti opuštena, a stopala paralelna jedno s drugim. Držite ruke lagano savijene u laktovima i pomerajte ih u ritmu sa suprotnom nogom. Disanje treba da bude usklađeno sa hodanjem.Tokom hoda zategnite trbušne mišiće. Za početak bilo bi dobro da hodate oko kilometar i po, brzinom koja vam najviše odgovara. Kao i kod drugih vrsta vežbanja i pre brzog hodanja neophodno je zagrejati i istegnuti mišiće a to svakako ponovite i kada završite aktivnost da biste sprečili bolove i povrede. Obavezno tokom brzog hodanja kontrolišite otkucaje srca, kako biste bili sigurni da trenirate optimalnim intenzitetom.
Pronađite lokaciju koju volite, šumu ili stazu kraj reke, pozovite prijatelja ili pođite sami, prepustite se prirodi i pozitivnim mislima, pustite korak, to je siguran put do zdravlja uz pravilan izbor namirnica i balansiranu ishranu.