Ave Cezare – (Inter)nacionalni dan Cezar salate uz Dijamant

Ave Cezare – (Inter)nacionalni dan Cezar salate uz Dijamant

Ave Cezare – (Inter)nacionalni dan Cezar salate uz Dijamant

Odmah na početku da razjasnimo, iako je mesec jul dobio ime po Juliju Cezaru, a 4. jula slavimo Dan Cezar salate, svaka sličnost glavnih aktera meseca i salate je slučajna.

Znamo da je ovo skoro pa na nivou toga da vam kažemo da Deda Mraz ne postoji (pričamo hipotetički, niko iz Dijamant kompanije ne tvrdi da ne postoji, naprotiv, većina zaposlenih i dalje veruje u njega) ali, vaša omiljena salata nije imperijalnog porekla.

Posvetite par minuta našem blogu i saznaćete njeno poreklo koje je umnogome zanimljivije od prostog nazivanja salate po rimskom vojskovođi, političaru i piscu.

Kao što to obično i biva, sve počinje zabranom i “hvatanjem krivine” od iste. Naime, te davne 1924. godine, jednog sparnog 4. jula, Cezar Kardini stvorio je Cezar salatu. Ni manje ni više negó u Tihuani, Meksiku.

Ali, počnimo ispočetka pa ćemo doći i do zabrane koja vas, sigurni smo, već uveliko kopka. Kardini je rođen u severnoj Italiji 1896. godine a 1919. godine je emigrirao u obećanu zemlju, Ameriku. Tokom 20ih, već je bio vlasnik nekoliko malih restorana u Tihuani a živeo je u San Dijegu (što znači da je svaki dan putovao na posao u Meksiko i nazad). Pitate se zašto? E, tu dolazimo do njegove druge glavne cake, prva je naravno čuvena salata.

Da bi izbegao prohibiciju (zabranu točenja alkohola koja je na tlu Amerike bila na snazi od 1920. do 1933. godine!) i u svojim lokalima slobodno točio piće na litre, ovaj lukavi italijan je svoje restorane prebacio tik uz granicu Meksika i Amerike. Ne morate ni da pitate: restorani su mu uvek bili puni kao oko. Tako je bilo i pri jednoj proslavi 4. jula, kada čitava Amerika i uski pojas oko granice očigledno, proslavlja Dan nezavisnosti. Cezarov lokal je bio dupke pun, ljudi su već počeli da gunđaju što predugo čekaju hranu, u kuhinji je bio haos i nije izgledalo da će veče izaći na dobro.

Kažu da se na muci poznaju junaci, a to izgleda važi i za kuvare. U opštem haosu, Cezar se dosetio i imrovizovao jednostavno predjelo koje je poslužio svim gostima. Ne da ih je umirio, nego je zvezda bila rođena. Većina je zahtevala repete, zaboravivši koje su jelo uopšte i čekali.

Ko bi rekao da samo malo zelene salate, krutona, belog luka, soka od limete (Cezar je insistirao sve do kraja da je bitno koristiti limetu a ne limun), Worcestershire sosa, jaja, parmezana, soli i bibera može pripitomiti gladnu i besnu “rulju”?

Od tog dana, u Cezarove restorane se nije putovalo preko granice samo zbog alkohola, već samo i isključivo zbog salate koja je ubrzo i prozvana po njemu.

Nakog što je prohibicija ukinuta, Kardini je napustio Meksiko ne osvrnuvši se i počeo polako da osvaja i Ameriku. Njegovi restorani su nicali po Kalforniji a zatim je pikirao i Njujork. Naravno, svuda ga je pratio uspeh Cezar salate. Sos koji svima priraste za srca i nepce je postao njegov zaštitni znak i on se dosetio da ga flašira i podaje. I bum, još jedna imperija je stvorena.

Iz Amerike je u Evropu ovu pomodarsku salatu donela čuvena obožavana i osporavana Volis Simpson, Vojvotkinja od Vindzora, prvobitno ljubavnica pa žena kralja Edvarda III koji je zbog fatalne Amerikanke i abdicirao što je bilo nečuveno u to doba. Kako je Volis svojim stilom života, modnim ukusom, izgledom i emancipovanim i modernim ponašanjem fascinirala učmalu Evropu i britansku monarhiju pre svega, popularnost salate u kojoj ona uživa je dostigla nebeske visine.

Odjednom, ceo svet je bio pod nogama jednog italijanskog imigranta. A tako je i danas.

Tokom 70ih, Cezarova ćerka Rosa je otkrila dugo čuvanu zanimljivost ove salate. Kako je nastala u opštem haosu, predviđeno je bilo da se jede rukama kako bi se uštedelo na escajgu a dobilo na brzini. Na ovaj dan, kao omaž velikom Cezaru koji je osvojio svet bez ijedne prilivene kapi krvi (za razliku od svog imenjaka, tako da: Ave, Cezare Kardini!), donosimo vam neobičan recept za Cezar salatu. Naravno, jede se rukama kako je ovaj genije i zamislio. I naravno, dresing je Dijamantov Cezar preliv, vaše je samo da nabavite salatu i još neke sitnice kojima smo je obogatili.

Odužite mu se i danas svoje najdraže obradujte ovom salatom, slikajte i ne zaboravite da stavite globalni haštag #NationalCaesarSaladDay i da mu dodate naš dragi #sijamo80godina!

Ave Cezare Dijamant salata

Priprema

Piletinu iseckajte na sitne kocke i prepržite na Dijamant suncokretovom ulju. Nakog prženja, u isto ulje još uvek vrelo spustiti na kratko i slaninicu, toliko da postane hrskava. U činiju ubacite krutone, pileće kockice i iseckanu prepečenu slaninicu. Preko toga sipajte Cezar preliv i pospite parmezan. Dobro ali nežno promešajte uz dodatak soli i bibera.

Za to vreme, salatu dobro operite (preporučuje se prethodno potapanje u hladnoj vodi sa malo jabukovog sirćeta ili sode bikarbone, kako bi se salata temeljno očistila), i to list po list. Kao u tortilju, slažite nadev iz činije, uvijte i probodite čačkalicom kako bi obrok dobio formu wrap-a, odnosno uvijenog zalogaja.

Po želji, sa strane, poslužite sveži paradajz.

Sastojci

  • Dijamant Cezar salatni preliv sa dodatkom, parmezana, bibera, i vorčester sosa
  • Krutoni
  • Zelena salata (najbolje Romana)
  • Belo pileće meso
  • Fina, tanka slaninica
  • Dijamant ulje
  • Malo parmezana
  • Paradajz
  • So i biber
  • Prstići i zubići
Ocenite članak
[Ukupno: 14 Prosečno: 3.1]