I? Da li ste spremni za 8. mart?

Pitamo muškarce. Znamo da ih ima sad koji sa tremom i uz graške znoja na čelu biraju poklon, kao da biraju koju žicu da preseku na eksplozivnoj napravi. Crvenu ili plavu? Znamo i da ima onih koji su svoj poklon pripremili jos za vreme januarskih rasprodaja. To su oni što kupuju leti zimske cipele a poklon za rođendane tokom cele godine pa nek’ stoji, bilo je jako povoljno. Jednom rečju, genijalci kojima mi ostali smrtnici ne možemo ni prići, jer to je mehanizam tako kompleksan da ne moramo ni da se trudimo da dobacimo do tih visina organizovanosti i praktičnosti. Sa druge strane, imamo i one koji pojma nemaju koji je datum i koji će tek na povratku s posla shvatiti da ipak nemaju poklon pa će po podzemnim prolazima i na kioscima kupiti najlon čarape ili džinovski Jafa keks da zabašure grešku. Neće im poći za rukom. Ne bismo im bili u koži..

A svi znamo i onaj tip muškarca koji se pošteno potrudi oko ovog datuma. Istina, ova vrsta je retka ali, zadovoljstvo je imati barem jednog u svojoj okolini. Ako ništa, ono da se natrlja na nos suprugu kakvih muškaraca ima. Oni ili odvedu svoju bolju polovinu na neki romantični vikend u Budimpeštu ili Vrnjačku Banju, ili joj kupe onu ogrlicu koju je gledala još u januaru i za kojom uzdiše svaki put kad prođe pored zlatare, ili je pak odvede na kraljevsku večeru, pozorište i na koktel, ponašajući se kao da su na prvom dejtu.

Ne zaboravimo ni one muškarce koji su veoma, veoma praktični. To su vam oni koji kupe usisivač ili super secka, pa ček i Hilti bušilicu jer je baš to potrebno u kući.

Svakako nećemo propustiti da pomenemo i muškarce koji jednostavno ne veruju u 8. mart. Pod parolom „dan žena je svaki dan“, odlučno ignorišu društvene konvencije i običaje, po cenu mrkog pogleda i svađe, kući dođu bez karanfila i čokolade, braneći svoj stav bez imalo uzmicanja. I ne, to što veruju da je svaki dan Dan žena, ne znači da donose svaki dan cveće, pomadu ili vaučer sa masažu. Ne. Oni jednostavno ignorišu 8. mart, ignorišu poklon, ignorišu pažnju i onda se još i čude kako ona može biti tako konzervativna i staromodna. Pa, jednaki smo zaboga! Takvi posle danima peglaju situaciju i 8. mart plate nebrojenim umiljavanjima i odobravanjima svoje nežnije pratilje kroz život. I ništa ne nauče, sledeće godine sve bude isto. Nema cveća, nema poklona ali, zato ima pipirevke koju joj igraju najmanje nedelju dana.

Postoje i očevi. Oni pravi pravcati, koji kasnije služe kao model ponašanja za sve kandidate. To su očevi koji su savršeni džentlmeni i tako su podigli svoje ćerke, koje od malena ravnopravno sa mamom dobijaju poklon i buketić. Jao si ga njenim budućim momcima, jer tatu niko ne može da nadmaši.

Tu su i troškare, koje uđu u dugove do guše ali, isprse se i obraduju svoje devojke i supruge. Vrlo često su usko povezani sa racionalnim ženama koje se čak i ljutnu ako je poslednji dinar dao za skupu tašnu, iako mašina za sudove čeka neke bolje dane da se ili pozove majstor ili skupljači sekundarnih sirovina (što podrazumeva nabavku nove). „Šta će mi tašna kad perem sudove na ruke već nedeljama?“.

Naravno, kao antipod rasipnicima koji se ponašaju kao pijani rusko grofovi, bez cvonjka u džepu, tu si oni koji se udvaraju tako što donesu bombonjeru pa naglase zadovoljno kako je bila na akciji. E, taj tip muškarca će prevrnuti ceo grad da pronađe poklon sa najvećim popustom. Neće ga mrzeti da putuje trolom na drugi kraj grada jer je od neke prodavačice čuo da se zatvara radnja sa ženskim aksesoarima tamo negde, i da su popusti do 80%.

Naravno, trebalo bi nabrojati i one koji obožavaju šaljive poklone, često i besmislene. To su oni koji naprave štos tako što kupe metlu (da se udobnije kreće po gradu) ili gumene rukavice za ribanje kupatila sa perjem i velikim kobajagi dijamant prstenom, ili čak kecelju sa slikom toplesa u kojima posle očekuje da posluži kumove kad svrate, pa da se svi uglas smeju. Svi sem nje.

Bilo kako bilo, 8. mart je sutra, sve muško je na velikom testu. Mnoge veze ga neće preživeti, mnoge će početi a neke će se nastaviti 9. marta kao da 8. nije ni postojao.

Slažemo se, svaki dan treba da bude Dan žena. Kao i Dan muškaraca. Treba da se volimo, čuvamo i poštujemo svi međusobno. Ni ženska, ni muška, ni manjinska prava. Samo ljudska prava i svima lepo. Ipak, šta fali pokazati malo pažnje taj dan? Očistiti kuću, uspavati decu, prošetati psa i pripremiti joj večeru? Ama baš ništa.

Uradite to i uživajte u plodovima svog truda i u tome što je omekšala za jotu, iako je možda još ljuta što „si je obrukao pred roditeljima, jer te niko nije mogao odvojiti od dedine rakije na sestričinom rođendanu“.

Evo, da pomognemo. Jedna laka i lepa Cezar salata, dva tri poljupca, pregršt komplimenata (možda čak i govor koliko ti znači i kako si bez nje izgubljen čovek, sa možda čak i jednom suzicom, muškom najtežom), čista kuća i ti si 9. marta živ i srećan čovek. Možda čak dobiješ i kafu u krevet.

Naravno, ne zaboravite i mame i sestre. Najbolje drugarice. Ćerku koja stasava u ženu, komšinicu, staru kumu, tetku.

Možda je najbolje da umnožite sastojke i napravite brdo salate, sve ih pozovete i uživate blaženi među ženama. U svakom slučaju, drage žene, srećan vam 8. mart. Dragi muškarci, srećno za 8. mart. Ko preživi, pričaće.