Mini gastro putovanje u Englesku – Fish and chips

Mini gastro putovanje u Englesku – Fish and chips

Mini gastro putovanje u Englesku – Fish and chips

Pasoš je u ovoj 2020. godini možda najbeskorisnija stvar od svih koje posedujemo. I ne, ne mislimo na naš pasoš (koji i inače možda najređe putuje, od svih evropskih pasoša), ovoga puta svi smo u istom sosu. Milioni pasoša neće videti svetlost dana ovog leta, sedeće poslušno u „sigurnoj fioci“ i čekaće neke bolje dane.

A vlasnici tih dragocenih knjižica?

Uglavnom će se okrenuti domaćem turizmu, otkriće bisere svoje zemlje i možda će je zavoleti još više. Ali, kada se vrate sa dvodnevnog izleta, malo će ih žacnuti što se to popodne ipak nisu prošetali nekim evropskim gradom, kupili italijanske čizme na letnjem sniženju, okupali na španskoj plaži ili čekali u redu da vide neku dobru izložbu u Berlinu, recimo… I onda krene nostalgija prema putovanjima, otkrivanjima novih zemalja, gradova i njihovih ukusa. Krene žal što koferi zvrje prazni, a u galeriji mobilnog telefona nema nijedne slike sa perajima, suncobranima ili malim gradskim trgovima zabačenih seoca na Siciliji. Sve se u telefonu zeleni – drvo, drvo, drvo, pa potok, etno gostionica, pršuta, sirevi, kačamak i rebarca, opet drvo, neki žbun, konj, planine u daljini, malo kos, eventualno neki zeka, pa još jedan potok i brdašca puna maslačaka i poljskog cveća….

Bolje išta nego ništa. I stvarno prija, lepo je, nadišemo se svežeg vazduha, spavamo kao bebe sa širom otvorenim prozorima, pijemo sveže mleko i ne prepoznajemo ukus u odnosu na ono iz tetrapaka koje trošimo, pokrivamo se i jorganom a evo ga već avgust, malo čak i pokisnemo. Mazimo ždrebe, nahranimo ptičice, istrčimo psa po brežuljcima.

Ali, hajde ipak malo da se prošvrćkamo. Makar i kobajagi. Da nas želja mine.

Evo, mi recimo idemo danas u Englesku. Tako nam došlo. Valjda neće biti puno kiše, jer idemo pravo u London.

Nađemo se u kuhinji pa krećemo zajedno. I nemojte da kasnite, važi?

E, da. Nemojte jesti pred put. Dođite mrtvi gladni pa ćemo čim stignemo nešto da čalabrcnemo.

Jer, engleska kuhinja, iako je bije glas da je neukusna i nezdrava, ima mnogo toga da ponudi. Ali, hajdemo ispočetka. Da ponešto i naučimo o kuhinji tog ostrva.

Za početak, da li znate za paradoks da je u davnim vremenima, sirotinja raja bila neuporedivo zdravija od bogataša? Iako su crnčili od jutra do mraka, živeli stešnjeni u prljavim gradovima, iako se koncept lečenja svodio na nadrilekare, amajlije i molitve – engleski plebs je bio žilaviji i izdržljiviji od noblesa. Razlog se krije u tome što je bogati sloj društva za sebe uzimao „najbolje“ od hrane a to najbolje je podrazumevalo masno i ješno. Iznutrice, bubrezi, jetra i mozak završavali su u porcelanskim tanjirima, dok je u onim drvenim, sa druge strane reke, obično služeno čisto meso bez masti. Isto tako i za mleko. Bogataši su se davili u puteru dok je sirotinja trošila bezmasnu mlečnu surutku. Da nam je da se vratimo u ta davna vremena i sprovedemo eksperiment sa meračem za pritisak. Koliko samo hipertenzija bismo susreli u bogatim kućama!

Ono što je obeležilo englesku kuhinju je svakako njihova težnja za širenjem granica svoje imperije. Začini i recepti iz Indije, Zemlje čuda kako su je još nazivali, zatim sastojci i tajne Dalekog Istoka i Karipskih mora – od engleske kuhinje napravili su neobičan miks tvrde britanske tradicije i ukusa dalekih prostranstava.

A šta to danas Britanci jedu?

Meso u svim oblicima (teletinu i piletinu, pre svega), ribu – i to najčešće škotski losos, kao i povrće. Nećete verovati ali, svima omiljena testenina, pecivo i slične đakonije nisu toliko zastupljene na tipičnoj ostrvskoj trpezi.

A za engleski doručak smo sigurno svi čuli. Kuvani pasulj u paradajz sosu, file lososa i/ili kobasica sa začinskim biljem, prženo jaje, tost, bezmasna slanina, marmelada, puter i naravno engleski čaj. Pa ti navali u 7 ujutro!

Ipak, nisu oni veverice. Ovakav doručak zahteva lagani ručak i na taj način se pravi ravnoteža.

Alternativa engleskom doručku je takođe prilično ješna i jaka ovsena kaša.

Za večeru se priprema bareno i sveže povrće, riba ili meso i razne mesne pite i supe. Ne bismo smeli da dozvolimo da preskočimo pudinge. Pre svega slatki Jorkširski, koji se pravi od jaja, brašna i mleka, a trpi sve vrste kandiranog i suvog voća.

A mi smo vam danas pripremili omiljeno jelo, kako siromašnije, radničke klase, tako i bogataša koji se ne libe da umaste bradu čuvenom brzom poslasticom Fish and chips. Riba i krompirići.

Kao što ste mogli da zaključite, riba je oduvek bila prisutna na engleskoj trpezi. Još od XII veka, kada su dinastiju Normana smenili Plantageneti a kada su se javili prvi trgovci ribom. Potrajalo je malo dok je riba došla sa priobalja do srca ostrva, jer se brzo kvarila a transport joj je svesrdno pomagao u tome. Onda je došla železnica…

Krompir, sa druge strane, svojih pet minuta je doživeo tek sa počecima industrijske revolucije, i u njegovom uzgoju su prednjačili Irci koji su jeli neuporedivo manje ribe od Engleza (2 kg po stanovniku u odnosu na 15 u Engleskoj).

Kako priča teče dalje?

U XVII veku, portugalski Jevreji su iz Holandije prešli u Englesku, bežeći od pokatoličavanja. Sa sobom su doneli i sasvim nov način pripreme ribe – oni bi je uvaljali u brašno i jaja, zatim prezle i onda bi je pržili u dubokom maslinovom ulju. Brz, jeftin i izuzetno kaloričan obrok je svetlosnom brzinom osvojio srca ostrvljana.

Negde u to vreme, tačnije 1680. godine, u Belgiji je bila nečuveno hladna zima. Putevi su bili zatrpani snegom i riba nije dolazila do svih krajeva zemlje. Neka tamo očajna mama koju su deca vukla za suknju, cmizdreći sa prženom ribom, došla je na genijalnu ideju. Isekla je krompir na štapiće, da liči na ribu i ispržila ga u ulju, ne bi li male trolove nekako umirila i sebi obezbedila pola sata mira. Uspela je u tome, i evo, najiskrenije, jako nam je drago zbog nje ali i nas, danas.

Onda je u priču ušao Jozef Malin, jevrejski dečak iz Istočnog Londona koji je smislio da spoji ribu i krompiriće, uvije u novine i na poslužavniku, koji mu je visio oko vrata, prodaje svojim komšijama. Dovoljno je reći da je mali Jozef 1860. godine već bio vlasnik prve prodavnice ribe i krompirića – od milošte nazvane chippie.

I tako je sve krenulo.

Evo, u nastavku vam je recept. Pa pretvorite svoju kuhinju večeras u chippie, dodajte dobro pivo i napravite se Englez po pitanju zatvorenih granica.

Panirana riba sa hrskavim krompirićima ili Fish and chips

Priprema:

U činiji pomešajte brašno, šećer i kvasac, zatim ulijte mleko i vodu uz mešanje žicom dok ne dobijete žitko, glatko testo. Pokrijte folijom i ostavite 1h dok ne zapeni.

Svaki file ribe isecite na pola, zatim je posolite, pobiberite ostavite sa strane.

Krompir nasecite na kriške, u šerpi zagrejte ulje do 160°C i pecite krompir dok ne postane rumen i hrskav. Nakon vađenja dobro posolite.

Isto ulje zagrejte do 190°C, zatim komade ribe umotajte u brašno pa ih prekrijte testom i ubacite u vrelo ulje. Pržite ih dok ne postanu zlatno žuti.

Hrskavu ribu i krompiriće služite sa kriškama limuna i Dijamant Tartar sosom.

Sastojci:

  • 85g brašna
  • 1 kašičica šećera
  • 7g suvog kvasca
  • 60ml toplog mleka
  • 120ml tople vode
  • 900g brašnjavog krompira
  • 1l Dijamant ulja
  • 600g fileta bele ribe (oslić, bakalar, alaska polok, pangasius)
  • malo brašna
  • so i biber
  • 1 Dijamant tartar sos

Ocenite članak
[Ukupno: 1 Prosečno: 5]