Šta je intolerancija na hranu? Da li je retka?

Šta je intolerancija na hranu? Da li je retka?

Oko deset posto stanovništva ima intoleranciju na određene sastojke u namirnicama, to nikako ne znači da sami treba da redukujete pojedinu hranu bez konsultacije sa lekarom

Sve više ljudi dobrovoljno, želeći da popravi loše varenje ili neke druge subjektivne tegobe, izbacuje određene namirnice iz ishrane, a to je preporuka samo osobama kojima je dijagnostikovana intolerancija. Proizvodi prvenstveno namenjeni osetljivima kod kojih je medicinski utvrđena intolerancija postaju popularni i kod zdravih, koji su uvereni da će i njima zdravlje učiniti boljim. U prodavaonicama sve je više proizvoda bez laktoze, bez fruktoze ili sa niskim procentom histamina, bez glutena… Širenje tog trenda može da se objasni činjenicom da se sve više ljudi aktivnije brine za zdravlje i informiše o ishrani.

Lekari i nutricionisti smatraju takvo ponašanje neopravdanim. Ako postoji intolerancija na neku namirnicu ili sastojak, potrebno je odrediti dijagnozu i problem rešavati medicinski. Osoba s određenim probavnim smetnjama (grčevi, dijarea, neželjen gubitak težine, naduvenost…) treba da posete lekara, a ne na svoju ruku iz ishrane da isključe neke namirnice ili cele grupe namirnica. Naime, posledice nedostatka određenih hranljivih materija mogu da budu vrlo ozbiljne: ako sumnjate da ne podnosite laktozu i isključite mlečne proizvode iz ishrane, moguć je nedostatak kalcijuma i  tegobe s kostima i zubima.

Šta je intolerancija na hranu?

Nepodnošenje neke hrane, čije manifestacije mogu biti mnogobrojne, a nestaju nakon ne konzumiranja tih namirnica nazivamo intolerancijom ili netolerancijom. Naduvenost, česti prolivi, ponekad zatvor, neprijatni grčevi u crevima, mučnina, osećaj lošeg varenja i težine u želucu, gorušica, oticanje, letargija, glavobolje, migrene… su neki od simptoma ne podnošenja unetog obroka. Ona ne predstavlja opasnost po život, ali življenje može učiniti manje konfornim.

Intolerancije i simptomi koje izaziva umeju dugo da budu potiskivane kao problem, ili zbog oskudnih tegoba nedovoljno ozbiljno shvaćene. Genetska potpora postoji, ali nije i obavezna. Tako u Evropi i Americi laktoznu intoleranciju ima 20% pripadnika bele rase, a najugroženiji su neki narodi u jugoistočnoj Aziji koje pogađa više od 90% populacije. Netolerancija na laktozu se najčešće sreće u više članova u porodicama, a simptomi se obično razvijaju tokom tinejdžerskih ili zrelih godina.

Najčešći simptomi

Nedostatak funkcinalnog varenja hrane je uzrok. Ne postojanje jednog ili više enzima čini hranu nesvarenom, i to je početak problema. Pojedinac nekada teško može da poveže svoje tegobe sa unošenjem neke namirnice, nastavlja da se hrani na uobičajni način sve dok organizam može to da „amortizuje“. Kada opterećenje postane preveliko, mehanizmi odbrane popuštaju i javlja se reakcija “pobune” u vidu različitih simptoma… A prve reakcije su obično 20tak minuta do dva sata posle jela. Nije retko da tegobe nastanu i posle nekoliko dana.

Simptomi intolerancije na hranu mogu se javiti na koži: osip, uporan svrab, koprivnjača,  ekcem, psorijaza, akne. Česti simptomi su otečena nosna sluznica, rinitis, sinusitis, nadražaj ždrela, suvi kašalj. Javljaju se grčevi u stomaku, afte u usnoj šupljini, mučnina, gasovi, proliv, zatvor i sindrom iritabilnog creva. Neretko je povišen krvni pritisak, javljaju se aritmije, cirkulatorne smetnje. Hormonski poremećaji, klimakterične tegobe, neregularnost menstrualnog ciklusa nisu retki. Neurološki problemi javljaju se u obliku glavobolje, migrene, vrtoglavice ili nesvestice. Gubitak motivacije, osećaj teskobe, letargije, depresije, umora, a kod dece nije retka hiperaktivnost.

Burnih reakcija koje bi ugrozile život nema. Narušenog kvaliteta življenje, da. Hronične tegobe mogu postojati, udruženost sa drugim bolestima takođe, kada se i tegobe tih pridruženih stanja pogoršavaju.

Treba posumnjati na intoleranciju ako nekoliko sati posle obroka osećate mučninu, lice vam obliva hladan znoj, tresu vam se ruke, uznemireni ste, srce vam brzo lupa, osećate nepodnošljivu glavobolju, hvata vas osećaj panike… Razmislite šta ste predhodno pojeli. Možda je reč o intoleranciji na hranu. Naime, simptomi nepodnošenja hrane vrlo su nespecifični i uporni a potraga za pravom dijagnozom je spora.

Pročitajte takodje:

Intolerancija na histamin, na fruktozuna laktozu

Intolerancija na gluten

Ocenite članak
[Ukupno: 0 Prosečno: 0]