Pre njenog rođenja, Nova godina je bila sasvim običan dan rezervisan za kafanski provod i zabavu slične vrste. A onda je na svet došla Teodora, i vrlo brzo sve preokrenula. Prvu Novu godinu slavile smo daleko jedna od druge- ona u inkubatoru, ja kod kuće. I to je bila najtužnija Nova godina ikada.
Otada, mnoge stvari su se promenile, pa Novu godinu slavimo više nego ranije, ali iznad svega- slavimo život i trenutke koje provodimo zajedno. Oduvek sam maštala da imam ćerku, zlatokosu devojčicu sa divnim kovrdžama, svetle puti i prozirno plavih očiju. Želja mi se i ispunila, a sem toga sam dobila i najvernijeg pratioca i pomoćnika u kuhinji, a da toga nisam bila svesna. Bilo da su u pitanju začini, mešenje testa ili dekoracije- moj neizbežni pratilac uvek je tu. Obožava da mesi i igra se testom, da posoli i začini ručak, da valja fondan pod prstima.
Ovih dana, i mi smo bile u pretprazničnom raspoloženju kao nikad do sada. Dete je već poraslo, red je da se praznici lepo proslave. Stoga sam se prihvatila posla i rešila da pripremim novogodišnje keksiće. Po prvi put, pa kako bude, jedno je sigurno- lepo ćemo se zabaviti. Čim je ugledala modlice, oduševljenju nije bilo kraja. Sekle smo i vadile najrazličitije oblike. I u tome smo obe uživale satima. Čim su keksići bili ispečeni, tražila je da proba, i to onaj u obliku mede. Još joj se oteo i komentar da su ukusni. A onda je usledio i finalni najinteresantniji deo- ukrašavanje. Boja, četkica i sličnog pribora bilo je svuda oko nas. Sem obojenih keksića, i Teodora je bila išarana najrazličitijim bojama. Kućom su se širili uzvici oduševljenja i divljenja. Radosti je bilo svuda, baš kako i treba uoči praznika. Jer smisao svakog praznika i jeste da imaš sa kim da ga provedeš, da u tim danima uživaš sa najmilijima, raduješ im se i ugađaš. I zaista se pokazalo da ne postoji bolja „ interaktivna igračka “ za dete od roditelja sa slobodnim vremenom. Obe smo pustile mašti na volju, želele smo da naši keksići budu šareni, šljokičavi, da donose osmehe i lepo raspoloženje svima koji ih vide.
Vrhunac je bila prepuna tacna naših domaćih keksića ukrašena možda ne savršeno, ali nama najlepše moguće. Mislila sam da će ih uništiti za tren, ali ona ih je svakodnevno gledala, divila im se i strpljivo grickala poneki s vremena na vreme. Dom su, sem šarenih keksića i okićene novogodišnje jelke, još više ukrasile i najdivnije emocije, radost i sva lepota življenja.
Nekada sam mislila da je najlepše kada su praznici, a ti dete. Sada znam da ništa lepše nema nego kada praznike provodiš sa sopstvenim detetom. Jer onda shvatiš da ti za istinsku sreću tako malo treba i da ti je taj par malenih nevinih i naivnih okica dovoljna pokretačka snaga za sve izazove koji te čekaju u ovoj i svim narednim Novim godinama. Jer svrha svake Nove godine nije vreme koje neumitno i neumoljivo teče nego Novi mi, jači, odlučniji i sigurniji, jer baš zbog ta dva mala oka ne možemo i ne smemo drugačije.
Srećna svima Nova godina i Božićni praznici od Teodore i njene mame.
Teodorini novogodišnji keksići
