Paradajz turizam i hipsteraj

Paradajz turizam i hipsteraj

Paradajz turizam i hipsteraj

Kako smo se samo nekad smejali Česima i Poljacima, kada bi krenuli da šuškaju kesama na plaži, da vade sendviče, seckaju paradajz i čereče pečeno pile. A mi, svi odreda gospoda, naručivali bismo još jedan špricer i „daj još jedan tanjir sire i pršuta, da se nađe, iako smo siti“. Sve to uz pozamašan bakšiš, pa taman jeli ’leba i paštete narednih deset meseci.

Kad ono – dođoše hipsteri i odjednom, paradajz turizam sve manje ima veze sa drečavo crvenim leđima, belim čarapama na sandale i kariranim kuhinjiskim krpama na plaži. Odjednom je jako IN i old school nositi organsko povrće na plažu, seći hleb i na licu mesta kreirati svoj plažni obrok. Sa prezirom i nekom vrstom sažaljenja u stilu „eh, ne znaju oni šta je prava stvar“ gleda se na one naivčine koje papreno plaćaju zamrznute hobotnice iz Portugala i bljutave filete pitaj-boga-koje-ribe.

Živeti van sistema, obezbediti sebi kvalitetan obrok, a pre svega – biti viđen na plaži kako, sa tobož urođenom nonšalancijom, vadimo nož i paradajz  i bez imalo stida, izigravamo paradajz turiste (iako nam je tata konzul u Beču), slušajući Iskra tranzistor iz dedine vikendice, motajući duvan na kraju i uživajući kao niko.

Jer, zaboga, mi to radimo i na Tašu, i u Parizu, Čanju ili Zlatiboru.

I sada će se sigurno naći neki dežurni zli jezici da opletu po hipsterima, da odmahnu rukom uz komentar da su foliranti i da naruče još jedan Campari. Ali, ne i mi.

Mi podižemo čašu visoko i skidamo šešir za svaku inicijativu ove hipsterske kulture, jer da nije njih, osamdesete bi davno umrle.

A onda nas strefi da smo i mi jeli kuvana jaja, prženice sa čajnom, pa čak i to pile – i to onda kada smo se još uvek kupali bez kupaćeg jer su nam nežne godinice to dozvoljavale, kada su nas mame mazale Kopertonom i zvale iz vode „jer su nam modra usta, a i da se nešto pojede, da ne udari sunčanica“.

I da li je bilo slađeg obroka od tog paradajza, dok smo još mokri, slani i potpuno nesvesni umora i gladi, jer je voda tako topla a skakaonica sveže montirana? Sumnjamo.

Čak nam nisu smetale ni ose koje se odjednom pojave, čim se otvori kutija sa salatom, i nasrću na nas, a mi uvežbano mašemo rukom levo desno, dok mljackamo treću prženicu i drugi paradajz.

Jer šta je plaža ako ne breskva koja se cedi niz bradu dok praćakamo nogice u moru? Ništa. Samo jedna velika gomila užarenog peska.

Bez ručnog frižidera, suncobrana i stolice, bili bismo kao nasukani kitovi koje sunce nemilosrdno žeže.

A i to sunce. Sve i da ležiš i ne pomeraš se, sve i da si zaspao snom pravednika – na kraju dana se osećaš kao da si kopao na radnoj akciji. Pod uslovom da nisi spiskao čitavo bogatstvo na neki kobajagi morski obrok ili barem u kljun ubacio picu na parče.

Upravo zbog toga, puno radno vreme na plaži moraš potkrepiti nekim osvežavajućim obrokom, inače si nadrljao kao žuti. Nosiće te do smeštaja ili do prve ambulante na infuziju.

A koji obrok je bolji od onog koji sam osmisliš i pripremiš, od proverenih namirnica i za razumnu sumu novca? Retko koji.

Zato vam mi donosimo danas recept koji je svojevrstan omaž Poljacima, Česima i našim mamama i bakama. Hajde da zavrtimo malo vremeplov, da se vratimo u vreme kada se letovalo u kamp kućicama, pila cikorija, kada su svi imali po samo jedan kupaći kostim, kada je jedini omekšivač za kosu bio Top Balzam i kada se sipalo vruće mleko u teglicu od „oguljene“ kinder lade (kako bismo maksimalno iskoristili taj božanski ukus u vidu nekog tankog kako napitka) i komarci ubijali dlanovima a ne „bezmirisnim uljima u električnim osveživačima“.

Hajde da provedemo dan na plaži uz tranzistor i samo jednu loptu na naduvavanje (naravno, onu žuto belo crveno plavu). Hajde da ne sedimo ceo dan u kafiću dok nam u mali mozak udara muzika kao iz noćnog kluba i hajde da igramo karte a ne da buljimo u telefon.

A kada upeče zvezda, hajde da zaobiđemo preskupe a ošljarske sendviče ili precenjenu pastu sa plodovima mora u restoranu na obali (a u kojoj je slabo rodilo ove godine, jer trčiš, trčiš pa naletiš na škamp, i to onaj lažni).

Hajde da počastimo sebe kvalitetnim zalogajem, koji smo pripremali sa ljubavlju – što prema sebi, što prema odmoru i plaži. Videćete, vaš peškir je najbolje mesto za pauzu za klopu, a svaki zalogaj ima jači i puniji ukus kada se jede na „pjenu od mora“.

A sledeći put kada sretnete komšiju hipstera, i kada vam se nasmeši ispod ufitiljenih brčića, zahvalite mu se i u naše ime što su osvetlali obraz i skinuli ljagu sa imena paradajz turizma.

Recept za hipsteraj na plaži (iliti náplažu)

Morski hot-dog sa Dijamant prelivom sa senfom i džemom od luka

Priprema:

Luk isecite na polovine pa na tanke trakice. U šerpi ili tiganju ugrejte ulje i ubacite luk da lepo zacvrči i zamiriše, posolite pa ga dinstajte polako na tihoj vatri oko 20min. U prvih 10min ubacite šećer.

Dinstajte dok luk ne porumeni i omekša i počne da se lepi za dno šerpe. Nakon toga ubacite ostale sastojke i dinstajte na tihoj vatri dok sva tečnost ne ispari, a luk postane taman i lepljiv. Za to će trebati minimum 30min. Kada je gotovo, pokvasite teglice a zatim napunite teglice sa džemom, zatvorite i okrenite naopačke kako bi se stvorio vacuum a džem duže trajao. Nakon otvaranja čuvajte u frižideru ne duže od 3 nedelje. Služite uz burgere i hot-dog zajedno sa Dijamant prelivom od senfa.

Napomena: Sve sastojke  možete spakovati u plastične posude, pa hot-dog sastaviti  na plaži ili ih ponesite već pripremljene i umotane u foliju.

Ovi hot-dogovi idu odlično uz kuvani kukuruz pa i njega možete skuvati ranije ili kupiti od prodavaca na plaži. Ako naiđe i ona bakica sa krofnama, uzmite par komada. Neće da se baci… Uživajte kao pravi hipsteri.

Sastojci:

Potrebno vam je za 4 osobe:

  • 4 hot-dog kifle
  • 4 viršle kuvane ili grilovane
  • kupus nasečen na trakice
  • kolutovi paradajza
  • crveni luk
  • sveže salate po izboru
  • Dijamant preliv sa senfom
  • tegla džema od luka

Za džem od luka potrebno vam je:

Ocenite članak
[Ukupno: 6 Prosečno: 5]Već ste glasali za ovaj članak