U kući je sigurno (i zabavno) – ostani kod kuće!

U kući je sigurno (i zabavno) – ostani kod kuće!

U kući je sigurno (i zabavno) – ostani kod kuće!

Dobro, dakle Korona, dakle samoizolacija, dakle kuća, dakle cela porodica na okupu. To nam je što nam je, najgore je da sada očajavamo, paničimo i vrtimo najgore scenarije u glavi. Od toga vajde nema. Takođe, ne isplati se ni da unapred kukamo šta ćemo i kako ćemo u kući. Možda mesecima. Hajde da obrnemo perspektivu. Hajde da maksimalno zaštitimo sebe i svoje najmilije (pogotovo najstarije) i iskoristimo svo ovo vreme koje nam je na raspolaganju da se ponovo povežemo sa decom, mužem, ženom, psom, cimerom, roditeljima, zlatnom ribicom, iguanom, sa svoja četiri zida ili sa kim ili čim god delimo životni prostor.

Za početak, budimo disciplinovani i solidarni.

Ako već idemo do prodavnice, proverite sa starijim komšijama da li im je nešto potrebno. Dogovor neka padne preko špijunke. A baka neka stavi korpu ispred vrata u kojoj ćete namirnice ostaviti, pa tek kada se odaljite dva metra, ona da otvori, preuzme i toplo i zahvalno se nasmeši a i vi njoj uz jedno: Niste sami, komšinice, naši smo…

A kada ste u prodavnici, saberite se kod toalet papira i iskontrolišite se da uzmete samo jedno, eventualno dva pakovanja. Isto važi i za ostale namirnice. Mislite na sve one iz vašeg komšiluka kome će zafaliti recimo, brašna da zgotove deci palačinke jer ste vi ispunili špajz, ormar na terasi, hodnik i spavaću sobu kao da sutra počinje apokalipsa.

Osim do prodavnice i eventualno posla (u zavisnosti koliko je i kako savestan vaš poslodavac), ne mrdajte. Bar dok je situacija ovako vruća i neizvesna. Bogu hvala pa je čovek izumio Skajp i Vajber, pa sada možete da pravite virtuelne sedeljke sa kumovima iz Australije, prijateljima sa Medaka, bratom iz Niša… Teško da će iko imati pametnija posla i odbiti poziv.

A što je zgodno vreme da se očisti cela kuća! O tome da ne pričamo.

Isto tako da se pozovu prijatelji širom sveta, što vas je razvejao vetar kao maslačke. Da se vidi kako i gde udara Korona, kako se nose sa tim, kako su sredili baštu tamo negde u Holandiji, kako pevaju sa komšijama po terasama Rima, kako neki Španac pušta film sa projektora na zidu zgrade a ceo komšiluk kao u bioskopu… Sve u svemu, da se ohrabrimo, prenesemo pozdrave, izrazimo zabrinutost, ulijemo nadu i podgrejemo prijateljstvo. Jer, ništa ne spaja kao muka. Mi, odrasli, bar to znamo.

Ovi mali, šta oni znaju? Znaju samo da nema škole i da je neka frka. Neka tako i ostane. Informišite ih o tome kako treba da se ponašaju, detaljno ih disciplinujte za higijenu, ali ih isto tako pustite da rastu bezbrižni i da se dobro zabave dok su u kući.

Za početak, odmah prekršite jedno pravilo. Teška srca, odaberite jedan zid u kući. To je sada njihov zid. Na njemu neka vode svojevrsni dnevnik karantina. Tu mogu da pišu kad im nešto dođe, lepe i crtaju šta ih inspiriše, šta ih plaši (pa o tome pričate)… Taj zid je njihova sloboda izražavanja i vaš uvid u njihove glavice i kakvu zbrku ovo sve unosi u njih.

Dalje. Sve društvene igre, puzzle, bojice, plasteline, frulice, kockice i ostale kerefeke – na gomilu pa na turnire. U šahu, brzopoteznom crtanju ili crtanju sa zatvorenim očima, vajanju plastelinom, sviranje u svaki mogući i nemogući (čitaj: improvizovani) instrument…

A onda, kad se ogladni, baku na skajp pa kameru i pravac u kuhinju.

„Dodaj još jedno žumance i malo šećera, bakin šećeru… Polako dodaj ulje, kašiku po kašiku… Ne mešaj tako brzo da ne splasne šne. Uvek jednu kap limuna, tako tvoja baka radi i zato ti toliko voliš moje kolače. Pitaj mamu jel’ kupila štapić cimeta kao što sam joj rekla? Sada stavi da odstoji i pokaži bakin taj šareni zid. Ti se, zete, ne mešaj, svi znaju da ide jedna kašičica ruma, pa neće se napiti… Ubaci još jedan vanilin šećer, pa nek ide život, srećo bakina. Kako ti lepo mesiš, bakine ruke imaš, tvoj tata ima dve leve, nikad nije umeo da mi pomogne u kuhinji. Jao, gotovo? Kako lepo miriše, evo, baka oseća i miris skroz dovde…“

Blago Vajberu i Skajpu, koliko će se slatkih reči naslušati. I recepata.

I blago deci, oni samo znaju da im je neko poklonio mamu i tatu na po ceo dan i vesele se tome. Pokažite im koliko ih volite i koliko su vam važni. Posvetite im se koliko god možete u ovoj vanrednoj situaciji, gledajte na sve sa vedrije i optimistične strane. Budite ozbiljni u vezi virusa a neozbiljni sa decom. Pevajte, igrajte, skačite, svirajte frulu, snimajte porodične filmove, uspavljujte ih, gledajte njihove pozorišne predstave, maskirajte se, budite gusar, budite vitez, budite aždaja. Budite mama i tata.

Za početak, evo posnih kokos keksića. Da iznenade baku na Skajpu.

I tako, držimo fige, držimo se zajedno, pomažimo se, budimo solidarni, pozitivni i disciplinovani. A u međuvremenu, posvetimo se jedni drugima i neka nam zidovi ne budu granica nego ivica toplog i sigurnog gnezda.

Proći će i ovo.

Posni kokos kesići sa šarenim mrvicama

Priprema:

U činiji dobro pomešati omekšali margarin sa šećerom.

U to dodati vanilu i kokos pa opet sjediniti.

Postepeno dodajte brašno dok ne dobijete meko i blago lepljivo testo.

Istresite ga na radnu ploču i urolajte u valjak. Odatle zatim isecajte komadiće težine oko 25g i od svakog napravite kuglicu. Od ove količine trebalo bi da dobijete oko 18 keksića.

Svaku kuglicu uvaljajte u šarene mrvice i ređajte u pleh imajući na umu razmak između svake.

Uzmite čašu sa ravnim dnom i pritisnite svaku kuglicu tako da dobijete disk.

Pecite keksiće u rerni zagrejanoj na 220°C nekih 5-7 minuta. Delovaće nepečeno, međutim kada se budu ohladili postaće hrskavi spolja, a veoma meki unutra.

Napomena: Ukoliko vaši ukućani ne vole kokos možete ga zameniti sa brašnom. Umesto 50g kokosa ide još toliko brašna. I dalje će biti jako ukusno.

Sastojci:

Ocenite članak
[Ukupno: 9 Prosečno: 4.6]