Svetski dan porodice proslavlja se još od 1993. godine. Generalna skupština UN je 15. maj proglasila Svetskim danom porodice, kako bi se podigla svest o problemima i pitanjima porodice i kako bi pomogla da ova pitanja dobiju značajnije mesto u aktivnostima država članica.
Ok, to je zvanično. A nezvanično, šta to znači?
U suštini, isto što i 8. mart, Dan majki, očeva… Neko bi mrzovoljno rekao da nije dovoljno da se taj dan setimo dama, roditelja ili porodice, već treba raditi svaki dan na tome da se vidi osmeh na tim dragim licima. Dragi pametnjakovići, poseban dan nije smišljen da bismo samo taj dan izmamili osmeh i ispunili neku formu, već da obeležimo svaki osmeh koji oni nama izmame tokom cele godine.
Dakle, porodica.
Mama, tata, pas i kravata? Da, naravno ali, ne samo to. Živimo u zaista interesantnim vremenima kada biva i ono što nikad nije bilo. Danas je porodica jedan veoma razvučen pojam. A što se nas tiče, fleksibilan je kao mekano testo koje se valja za najvazdušastije kiflice.
Ti i tvoja mačka? Ti, tvoje dvoje dece, njegovo dete, njegov pas i tvoj papagaj? Ti, baka i tetka? Tata i blizanci? Mama, dete i mamina kuma iz dana osnovne škole? Ti i brat? Ti, tvoj dečko, njegova mama, tvoja baka i iguana? Ti, tvoja devojka i njena beba? Ti, njena deca, tvoje dete i vaše dete? Ti i on, ti i ona, ona i ona, on i on? Ma, sve može. I prijatelji, i komšije, i dalji rođaci i oni bliži.
Šta je to što porodicu čini porodicom? Da li je to stvarno samo i isključivo papir iz opštine, koji je potpisala matičarka kojoj je to hiljaditi potpis u karijeri i čija ruka automatski, bez mnogo emocije daje legitimitet nečijoj zajednici? Bože sačuvaj.
Sad ćemo vam mi reći šta je prava porodica pa vi kako hoćete.
Porodica je kad se ujutro svađate oko kupatila. Kada ukradete njenu bluzu, pa čekate da ode na posao, kako biste je obukli da je ne vidi, iako kasnite. Porodica je kada poslednju štrudlu na jedvite jade i teška srca ostavite za nekoga na kuhinjskom pultu. Porodica je i kada se vratite da je ipak malo gricnete. A onda još jednom da “izravnate”. Porodica je kad ona uči da kuva a svi glumite zadovoljstvo ukusima. Porodica je i kada se svađate jer uvek fali jedna čarapa. Kada zaspi ispred televizora a vi je pokrijete ćebetom u prolazu. Kada nekoga budite kafom. Kada nestrpljivo čekate da se jave i kažu da li su prošli ispit ili dobili taj posao iz snova. Porodica je kada ni o čemu drugom ni ne možete da razmišljate, osim kako je prošlo. Porodica je i kada njegovoj mami skoknete da odnesete supu iako uvek na zamerku na istu ali, eto, prehladila se. Kada se ljutite što je neko vratio jedan gutljaj mleka u frižider jer ga uvek više mrzi da baci tetrapak. Kada nađete cigare u šteku iako ste zajedno odlučili da batalite to smeće.
Porodica je i kada se stalno svađate jer vas oboje drma pubertet ali, udruženi ste protiv roditelja. Kada on vozi vašu decu na trening i čeka ih posle sa toplom čokoladom (iako im branite slatko posle sporta ali, nikada nećete ni saznati jer su to njihove male tajne). Porodica je i kada se zabavljate od fakulteta, zašli ste u zrele godine ali, nije vam se ostvarila želja da napunite kuću decom, pa sada ceo komšiluk dolazi kod vas na pitu sa višnjama, savet, šah ili uče da heklaju pa je kuća nekad i punija negó što ste ikada zamišljali. Porodica je i kada se okupite za slavu pa šokirate novog člana bujicom prozivki i podbadanja. Kada nje više nema a vi iz trećeg pokušaja uspete da napravite London štanglice po kojima je bila čuvena u porodici i svima “nešto upadne u oko” kada je probaju. Porodica je i uspomena na članove porodice, retke razglednice sa kraja sveta koje i dalje stižu iako se redovno čujete preko Vibera. Ili kada ode na put pa vam nedostaje da razbacuje košulje i čarape oko korpe umesto u nju. Porodica je i kada vas vaš jedini ukućanin budi ujutro cviljenjem i vlažnom njuškom jer, znate i sami da kada bi samo umeo, da bi vam napravio najlepšu kafu na svetu i tako vas budio.
Porodica je rerna koja crkne uoči porodičnog skupa jer je nebrojeno mnogo pita ispratila, isto toliko vekni hleba, pečenica, krompira sa ruzmarinom i kora za tortu – za sve one skupove na kojima se tobož svađamo a završavamo ih sa “Obavezno se javi sutra!” a sebi u bradu promrsimo još i “Baksuze…”. Porodica je i kada ostane sirovo pile jer “on ipak NE ume sve da popravi” pa na brzaka naručite ćevape, nezadovoljni jer ste njegovu sestru iz Pariza hteli da fascinirate a ona padne u nesvest jer je pravo sa aerodroma dočekuju omiljeni ćevapi.
Porodica ostaje porodica i kada njemu posedi kosa, ona se zaokrugli i poraste joj dioptrija, kad on ne može više nijednu košulju da zakopča i sve češće zadrema za vreme filma, kada sve sporije silaze niz stepenice, pažljivo se držeći za ruke a šetnja do omiljene klupe u parku traje sve duže. Ona to ostaje i kad od jednog od njih po celoj kući ostane još samo miris koji bledi i bezbroj uspomena, navika da se stave dve kafe ili da mu se nešto vikne iz kuhinje… Sva ta ljubav ostaje da živi, puni čitave sobe, stanove, dvorišta, gradove, leti po njima i kao vetar se poigrava sa njenim nestašnim pramenom koji je on uvek vraćao iza uva.
Sve u svemu, porodica je jedna mešavina ljubavi, sa mrvom (nekad manjom, nekad većom) netrpljivosti, puno razumevanja i odličnog poznavanja jedni drugih, toliko da nekada reči nisu ni potrebne. Nastaje nekad čak i neprimetno, a traje onoliko koliko je negujete. Pa bili vi iguana, tetka usedelica, on, ona, dete, pas ili baka – umešajte ovog 15. maja ljubav pod vašim krovom i pustite je da naraste a onda, sa velikim osmehom zadovoljstva na licu, uživajte u njoj!
