U sve se meša ljubav

Jednog dana sam sela pored svoje bake i počele smo da pričamo. Pričala mi je o jednom od najpopularnijih i najstarijih jela kod nas Vranjanaca: piti. Pita je

tradicionalno testo, koje se pravi od brašna, vode, masti, sira i jaja. Karakteristično za ovu pitu je to što joj je neohodna vrela mast, koja se stalno mora održavati vrelom, da bi testo bilo hrskavo,lisnato a ipak meko.Takodje, ide malo sira, a više jaja i mleka. To nadevu daje teksturu pudinga. I tu se razlikuje od svih drugih pita. Baka mi je rekla: „Dušo moja, pita je bila jedno od najomiljenijih jela na našem

porodičnom stolu. Vešti ljudi su je pripremali, jer nije svako umeo da je napravi na pravi način. Pre nego što bi se napravilo testo, trebalo je zapaliti vatru.

Onda bi se pripremalo testo, dodavanjem svakog sastojka u pravoj meri. Zatim bi se spajali slojevi pite, slaganjem testa u tepsiji kašikom, počevši prvo od

sredine, razvlačeći ka ivicama, a zatim, ponavljajući slojeve od centra. Posle svakog sloja, tepsija se pokrivala sačem , koji se pokrivao vrelim ugljem, kako bi

vreo sač ispekao sloj pite u tepsiji. Onda bi se nastavilo sa još slojeva na isti način. Ovo razvijanje, u početku u sredini, a onda okolo, značilo je da prvo treba

poslužiti svoju porodicu, a zatim i ostale.Ovaj način pripremanja pite prenosio se sa jedne generacije na drugu, pa je moja baka naučila od svoje majke, i tako dalje. Moja baka je uvek bila veoma

bliska sa svojom porodicom i, prilikom pripremanja svakog jela, počinjala bi od centra, služeći prvo svoju porodicu. Po njenom mišljenju, sve polazi iz

porodice. Porodica je izvor radosti, porodica je dom. Prenela je ovo uverenje na svoju decu, naročito devojke, i meni se dopada, takođe. Volim njene izreke,

koje je ona naučila od svoje majke i bake, kojima je i ona mene učila. Ja ću ih prenositi generacijama koje će doći posle mene,jer u sve se meša ljubav.