Oda ženama za koje smo čisto zlato (i sreća… i sunce)

Oda ženama za koje smo čisto zlato (i sreća… i sunce)

Oda ženama za koje smo čisto zlato (i sreća… i sunce)

Zlato bakino… Srećo babina… Lepotice moja…

Da li se sećate one instant topline i miline koju osetite kada čujete ove reči? Znate da odmah iz njih sledi nešto slatko ili lepo ili dugo priželjkivano (recimo pišinger ili Sebastian torba koju ima pola odeljenja, naravno, osim vas i još par „nebitnih“ likova).

To su te žene koje su se izgleda rodile i došle do tačke u svom životu kada ste se pojavili vi, da bi se u tom trenutku čitava njihova svrha postojanja svela na potpuno nekritičko i bezkompromisno obožavanje vaše nežne persone.

Koliko samo ušuškavanja noću, dok misle da spavate a one se na prstima ušunjaju da dobro zategnu jorgan i pokriju i stopalca i ramena? Koliko samo sveže pečenih hlebova ujutro, natempiranih tako da se još puše dok vi bosi utrčavate u kuhinju? Pa onda koliko toplih čajeva zimi, koje hlade tako što ga presipaju iz šolje u šolju a zatim zaslade isključivo drvenom kašičicom da njihovo sunce malo, tj. vi, dobije što više hranljivih materija iz meda? A onda, sve one nebrojene limunade leti, i to – obratite pažnju – dok je električna cedilica za citruse bila stvar samo onih čije su tate često putovale u Nemačku… Dodajte na sve to i drhtanje pred svaki kontrolni, zivkanje telefonom da se „proveri raspoloženje i ima li treme“ – iako je njihova trema barem tri puta veća od vaše. Nije zgoreg spomenuti ni ona spontana svraćanja sa kutijom punom još vrućih krofnica (iako je superbaka promenila dva autobusa i dodatno se vozila dve stanice tramvajem). Ušivena poderana kolena na pantalonama. Tutkanje par „šuški“ onih dana kada legne penzija. Kupovina belih košulja za svaki Božic, na kojima uporno insistira iako ste poslednju obukli na probi hora najmanje 5 godina pre toga. Preterivanje na porodičnim slavama, zahvaljujući kojem ispadoste u najmanju ruku Ajnštajn ili Rubinštajn, sa licem anđela i dušom mekom kao pamuk (iako ste baš malopre zaključali novu kumovu ženu u kupatilo).

Šta bismo mi bez svih tih baka, nana, baba, nona? Ko nam drugi ne bi nalazio ni najmanju manu, radovao se kada nas vidi kao ozebli sunce, činio sve da izmami naš osmeh i dugo, dugo, dugo nas grlio i mazio po kosi? Kome biste uvek mogli da se požalite, na koga da računate kada treba da se vadite iz nekog nestašluka? Kome biste se žalili na promašenu ljubav ako ne baki koja takvih ima par u rukavu i uvek dobar savet? Čija supa bi vam uvek ugrejala dušu a vanilice zasladile život?

Zato, pustite to što morate da usisate, napišete onaj važan mail ili odete u teretanu. Batalite seriju i veliko čišćenje frižidera, ostavite se popravljanja kvake i kafe sa komšinicom. Zgrabite telefon ili kaput, i odmah okrenite ili posetite original baku ili jednu takvu ženu iz porodice. Vi srećniji, okrenite odmah svoju staru baku dok još možete, ili još bolje, iznenadite je lično i sa kutijom punom kolača (da se sita ne nasekira što vas je dočekala nespremna i bez sveže pite).

I neka to ne bude još jedna rutinska poseta.

Posvetite joj par sati, ali zaista. Kao kad ste bili mali a njene priče iz mladosti upijali kao sunđer, zamišljajući je tanku i plavu na igrankama u Čačku. Terajte je da vam priča (nećete morati dugo da je ubeđujete) kako je bilo kada se prvi put zaljubila, zaposlila, porodila. Neka potkrepi sve te priče i slikama (jedva će dočekati) a vi se stvarno udubite u priču svedoka jednog starog vremena, kada su bake bile mlade, mirisale na ružinu vodicu i nosile bele rukavice.

Saznajte kako se prilazilo devojkama, kako su devojke tobož odbijale udvarače a ipak ostavljale prostora za nastavak priče. Naučite neke stare fore, ženska lukavstva i osnove viteštva i etikecije. Pogledajte njenu kuću u kojoj je odrasla a slikala se u dokolenicama i sa mašnicama u kosi ispred nje, dok je njen snažni tata drži za ramena i svi se široko smeju. Čujte kako se baš taj dan, babin stric napio i čezama došao sa društvom iz kafane da prosi njenu komšinicu.

Pitajte kako je njena baka pravila rezance sa makom svakog četvrtka kada je deda radio drugu smenu, pa kad dođe kući, oni se puše na stolu i cela kuća miriše na mak i vanilu, a niko od mlađih ne sme ni da pipne rezance dok deda prvi ne sedne za sto. Setite se kako je tako i ona vama pravila vikendom kad dođete u posetu i isto tako lupkala sada ona dedu ako se usudi da ih pipne.

Napravite vi čaj ili kafu, servirajte joj u omiljenom servisu koji je dobila kada se udavala za vašeg deku i pustite je da vam nadugačko i naširoko priča kako ste isti ujak i kakva je sve nevaljalstva taj bio u stanju da napravi (ali, kad se nasmeši, svaka ljutnja pada u vodu).

Proputujte njihovim mladostima, detinjstvima, neka se i vaše provuče (kako si ti svirao klavir, niko ti nije bio ravan, obožavao si da mi sviraš Za Elizu – iako ste u stvari išli na tri časa i odustali jer vam je bilo užasno dosadno) i ulepšajte jedan dan toj divnoj ženi koja je vama ulepšala detinjstvo.

Jednom će i ona biti uspomena i lice sa fotografije, pa pohitajte i ugrabite još malo tog toplog pogleda punog ljubavi i zvonkog smeha.

Naravno, uz neizbežne kndele koje su vam obeležile čitav život i za koje je ona najveći majstor u svemiru. Pokažite da ste stvarno babin(a) unuk(a), savladajte ih do savršenstva. Mi vam olakšavamo u tome jer je recept koji gledate, mačji kašalj a veliko uživanje. Prijatno!

Knedle sa šljivama

Priprema:

Oljuštite krompir, isecite ga na manje komade i skuvajte ga u ključaloj vodi dok sasvim ne omekša. Skuvan krompir odmah dobro  procedite i izgečite  ili ga izmutite električnim mikserom (važno je da bude vreo jer se u suprotnom krompir zgrudva). U tako topao pire dodajte Dijamant margarin sa maslacem pa ga dobro pomešajte. Kada se malko prohladi umešajte žumanca, so i griz. Sjedinite u činiji pa izručite smesu na radnu ploču i mesite postepeno dodajući brašno . Testo treba da bude meko i pomalo lepljivo ali dovoljno čvrsto za filovanje. Možda će vam trebati veća količina brašna od ovde navedene. Testo  možete ostaviti u frižideru 30min da se stegne i odmori, tako će biti lakše za rad.

 

Za to vreme šljive pošećerite i ostavite sa strane. Pripremite i prezle tako što ćete ih na tihoj vatri pržiti na ulju uz stalno mešanje nekih 10 min. Možete dodati i malo kokosa. Mrvice treba da potamne i zamirišu kao pečen hleb. Spremne mrvice sklonite sa vatre pa im dodajte šećer i cimet, te dobro pomešajte. Probajte ih (pazite da se ne opečete) pa dodajte šećer i cimet ako nedostaju. Prespite ih  u jednu veću posudu koja će moći da primi sve knedle i ostavite ih sa strane.

 

Da biste imali knedle  slične veličine, razvaljajte testo približno debljni malog prsta pa isecite kvadrate na veličinu od oko 7cmx7cm. Filujte svaki komad testa sa šljivom, spojte krajeve testa na jedno mesto, uštinite ih i oblikujte u lopticu. Ređajte ih na tacnu pokrivenu papirom za pečenje po kojoj ste posuli malo brašna. Knedle se kuvaju u ključaloj vodi 10-12 minuta. Vadite ih iz vode velikom bušnom kašikom i  tako vrele dobro ih uvaljajte  u prezle. Tople knedle će se lepše povezati sa prezlama i bolje usvojiti ukuse.

Sastojci:

Testo:

Punjenje:

  • oko 500g šljiva bez koštica (birajte one manje i zrelije)
  • 2 kašike kristal šećera

Prezle:

  • 250g hlebnih mrvica (prezle)
  • ulje da pokrije mrvice
  • 4 pune kašike šećera ili po ukusu
  • cimet
Ocenite članak
[Ukupno: 5 Prosečno: 3.8]