Blog, Lifestyle

Svi smo skoro pa zavisni od nekih rituala. Imamo amajlije koje čuvamo još iz srednje škole, “srećnu” majicu za ispit (a kasnije i košulju za važan sastanak), pred spavanje volimo dugo tuširanje ili čitanje knjige, ne možemo da zaspimo bez omiljene muzike ili totalne tišine. Sve u svemu, bića smo od rituala koji nam pomažu da mislimo kako svakodnevnicu držimo pod kontrolom.

Ali, nije samo to u pitanju.

Prosto volimo poznate stvari, naslućujemo u njima drage uspomene, podsećaju nas na neke trenutke koje želimo ponovo da oživimo. Iako smo prevalili četrdesetu, i dalje se oduševimo kada nas posluže iz Kinder lade šolje ili JAT-ove činijice. A da ne pričamo o emajliranim kompletima lončića koji su pokrivali skoro sve banje u Srbiji.  Voda je iz tih lončića nekako uvek bila hladnija a mleko slađe i toplije.

Koliko samo nežnosti izaziva pogled na okrnjene i vesele lončiće u kojima je deka pripremao najlepši kakao na celom svetu. A u JAT-ovoj činijici nam je možda prva simpatija napravila supu iz kesice, kada smo se razboleli na prvom samostalnom letovanju sa društvom.

Zato na buvljacima ne propuštamo da pazarimo ovakve “bisere”, ponosni kao da kući nosimo fini Rosental porcelan. I da nas neko pita, ne bismo se ni menjali.

Nostalgija je lepa i nju treba negovati. Ona nas podseća da nam se život tka po nekom nepoznatom šablonu, pa kada prepoznamo bod, držimo ga se grčevito kako bismo pronikli u tu tajnu vezu između prošlosti, sadašnjosti i budućnosti.

Zato nam i dalje izmami osmeh metalna šolja u kojoj je toplo mleko sa obaveznim kajmakom na površini. Iako smo ga mrzeli u obdaništu, danas je to asocijacija na detinjstvo. Upravo zbog te moći, da i negativna sećanja ispegla i pretvori u vesela, ritualima ne možemo da odolimo. Stvaramo neku novu istoriju gajeći to seme nostalgije i za našu decu.

Kako je nas, nostalgičara mnogo u kompaniji, poželeli smo da iznedrimo neku buduću dragu uspomenu i vama ali i vašoj porodici.

Tokom aprila i maja, Dobro jutro daruje upakovanu nostalgiju, spremnu da vas u budućim godinama razneži i nabaci osmeh na lice. Pitate se kako?

Kada odete u vašu redovnu kupovinu i kao po običaju, dohvatite Dobro jutro margarin da ubacite u kolica, primetićete jedan žuti poklon paket na policama. U njemu vas čekaju dva pakovanja Dobro jutro margarina sa mlekom ali i jedna jarko žuta, bela ili plava šolja.

Ona je tu za maminu ili tatinu jutarnju kafu, za kobajagi kafu a u stvari kakao za malenu gopođicu, za mleko sa medom za gospodina kome se ne spava iako ustaje sabajle jer ima pretčas. Ova šolja će naći mesto na stolu i za užinu uz koju je obavezan jogurt ali i za čaj za svakoga ko nije umakao gripu.

Dobra je i za one dane kada su deca kod bake i dede, kuća prazna i tiha  a kafa se pije i kad joj vreme nije.

Iz nje će se jesti i puding, musli ali i mućeno jaje sa šećerom (kada dođe baba-tetka na par dana u posetu). U jednom trenutku će možda ostati i bez drške ali biće kasno da se baci. Već je postala deo porodice i već se naslućuje da je jako dobar čuvar uspomena.

Zato, pripremite se da u svoje jato stvari za rituale ubacite i jednu jarko žutu šolju, stvorenu samo da se iz nje pije dok se kikoćete, dok uživate, dok žurite ili učite za poslednji ispit.

Pa čak i kad osvanu ona mračna, zimska jutra, otvorićete mrzovoljno kredenac a Dobro jutro šolja će iskočiti kao sunce, nestrpljiva da se ponovo poljubite. Jer to prijatelji rade.

Primite novog prijatelja u dom, napravite malo mesta na polici a ona će vas nagraditi mnoštvom lepih uspomena koje gradite zajedno.