Ostalo je još nekoliko dana do sledećeg vikenda. Nekom je to čitava večnost a roditeljima koji jure bebisiting je kao jedan tren, prekratak da se snađu i budu sigurni da će ipak zajedno otići u pozorište sledeće subote. Možda i neko pićence posle predstave. A možda čak i mrvicu klabinga, čisto da ih želja mine. Onako, na brzaka.

Ona je zvala mamu – nema šansi da dolazi sa placa, nije posložila svu zimnicu a i ne sme da ostavi samog tatu sa drugarima pored kazančeta za pečenje rakije.

Njegovu mamu i dalje jako bole leđa. Vikendom pojačano. I ona se sama čudi kakva koincidencija. Eto, kaže i sama, ponedeljkom osvanem zdrava i prava, stignem i do kume i Doma zdravlja i ne književno veče i do komšinice i sve, ali, petkom kad stegne, ni Bog ne pomaže. A tata sam da čuva decu, to ne dolazi u obzir, sve je stariji i zaboravniji.

Njena sestra ide na žurku. Njegov brat i devojka na večeru za godišnjicu.

Tetka se naljutila prošli put kad joj je sve presložila po kuhinji „jer je sve bilo nelogično poređano“ a ona prevrnula očima. Ni da čuje da dođe.

Stara dobra bebisiterka u osmom mesecu trudnoće.

Iz agencije su poslali dve naci-gospođe kojih su se i roditelji uplašili, sa sve sevajućim očima, dugačkim obrvama i tankim ustima sa karminom. Došla je i jedna tiha kao ptičica, deca su je gledala kao najlakši plen, oštreći zube. Nisu smeli ni da zamisle šta bi jadna doživela da je ostave samu sa tim tasmanijskim đavolima. I ona je preškrabana sa liste.

On se setio jedne drugarice iz odeljenja koju je sreo u tržnom centru letos i koja se iz kurtoazije ponudila da ukrade dečicu kad ih vidi sledeći put jer su joj toliko slatki. Zgranula se i pozivom i predlogom i ljubazno odbila jer baš taj dan mora da pere kosu!?

Njenoj kumi ne bi ostavila ni nacrtanu ovcu da čuva. Već je vidi kako decu uči da prave Cosmopolitan koktel i kako da ova mlađa smota muškarca oko prsta.

U utorak su se setili komšije ispod. Student, vredan, lepo se javi, iz unutrašnjosti, vaspitan, verovatno bi mu lepo legao koji dinar a može lepo i da uči na miru kad pozaspu i da pojede nešto skuvano i toplo. Ima ispit, glavu ne diže. Još jedan precrtani.

Probali su i ćerku mamine koleginice, javiće se u petak. Posvađala se sa dečkom pa plače po ceo dan, nije joj ni do čega.

Od srede do petka se iz malog mozga vade drugari iz vojske, ponovo se vabi njena mama da dođe sa placa, proveravaju se leđa njegovoj, tetka se moli za oprost, zove se koleginicina ćerka da provere da se nije javio taj klipan, ponovo se razmatra kuma, ponovo otpada jer se sete kako su joj zagorele pogačice pa je predsednik kućnog saveta uleteo sa aparatom za gašenje požara. Ili onda kad je tada petogodišnjeg sina poslala do prodavnice po aceton i magazin.

U subotu ujutro tužno vade novčić da bace i vide ko od njih dvoje ide, da ne propadnu karte, kad eto ti njoj zvoni telefon! Mama i tata došli sa placa, setio se tata da mu stiže drugar iz Australije da ženi sina pa se skuplja društvo iz gimnazije u kafani.

O, te sreće. Te radosti i veselja.

I koga briga što će deca verovatno pojesti pola kuće jer baka ne prestaje da priprema i nutka sve moguće oblike hrane. Koga briga što će ih za ta tri sata do spavanja razmaziti toliko da će njen učinak ispravljati najmanje dve nedelje! Ne zanima ih što će kuhinja biti u haosu jer „baš su se uželeli da mese testo a nije imala srca da ih odbije a posle je bila preumorna da raskloni, uostalom nije ona služavka, dok im čuva decu a oni se zabavljaju!“… Misliće o tome sutra. Sada je važno ući u onu plišanu haljinu i stići do frizera. Jer, ipak je ovo istorijski događaj, posebno ako se pogleda statistika uspešnog snalaženja za bebisitovanje u poslednjih šest meseci. Ovakva prilika se ne propušta!

Epilog:

Tamo negde oko pola osam, taman spremni da krenu, začuju zvonce. Otvaraju vrata, pored njih, ni ne pogledavši ih, projuri uvređena tetka, nosem para oblake. U taj čas, na interfonu je njegova mama, nema šansi da druga baka provede više vremena sa klincima od nje, a i oni najviše vole baš njene mrvice sa višnjama pa ih je časkom napravila i donela. Stiže i sestra, žurka je otkazana a mora mamu da obrlati za neku pozajmicu.  Odjednom, puna kuća zdravih i pravih bebisitera. Ali, počinje predstava i ko bi imao vrema da prebacuje i duri se?!

Brzo, brzo, bake već sikću a tetka je uletela u špajz da „poboljša raspored“.

I opet: misliće o tome sutra, sad ih čeka grad i noć i koktel i DJ i osećaj da su opet mladi i da nemaju brige na ovom svetu!