Na današnji dan, davne 1492. godine, Kristofer Kolumbo je krenuo na putovanje koje će promeniti svet. Ovaj španski moreplovac italijanskog porekla, isplovio je baš 3. avgusta na brodu Santa Maria – iz španske luke Palos de la Frontera na prvo putovanje ka zapadu. Svi znamo šta je otkrio Kolumbo. Ameriku. Ali, da li znamo kako je to zapravo uticalo na naše trpeze i nastavlja to da radi?

Evo, uzmimo za primer čuvene burgere.

Već smo pisali o hamburgeru, kako je i gde nastao. Ali, onako – ukratko. Dozvolite da dopunimo. Dakle, hamburger nije nastao u Hamburgu. Doduše, nije da baš nema ni veze. Hamburg je bio poznat po najfinijoj govedini, sitno seckanoj i mekoj kao duša. Ipak, to je samo početak priče. Industrijalizacija je pojava srednje klase u jednom momentu uvela je mnoge promene u pravilima igre za stolom. Legenda kaže, a dokazi i potkrepljuju, da je prvi ikada burger napravljen i prodat kao obrok baš na tlu Amerike, odakle se proširio na čitav svet. Naime, prvi put u istoriji hrane, komad mesa je kao obrok ponuđen između dva parčeta hleba – ono što će kasnije evoluirati u čuvene zemičke.

Vrlo brzo, burger je počeo da osvaja kontinent. Ubrzo su mu se pridružili i kiseli krastavčići, luk i zelena salata i to vam je, dragi prijatelji, originalna verzija prvog burgera s kraja XIX i početka XX veka. Baš tako su ga jeli potomci svih onih koji su Kolumbovim stopama krenuli u osvajanje novog sveta i nove budućnosti.

Naravno, Njujork ne bi bio Njujork da se baš u njemu nije začelo ovo ukusno seme. Prvi restorani koju su služili burger u svom izvornom obliku nalazili su se, naravno, na dokovima Njujorka. Popularizaciji ovog jela doprinela je i sada već čuvena mašina za mlevenje mesa, nemačkog inžinjera Karla Drajsa koja je kuvare lišavala ogromnog truda da ručno iseckaju meso do željene finoće. I tako je burger započeo svoj uzbudljivi put i ne deluje nam da misli da se zaustavi.

A svaki put kada vam proviri paradajz iz burgera, setite se da i on potiče iz Amerike. Kao i krompir kao namirnica, iako Belgijancima imamo da zahvalimo konkretno za pomfrit. Naravno, ni Belgijanaca nije falilo u novoj zemlji (kao ni bilo kog drugog naroda), te je u XX veku, pomfrit postao nerazdvojni kolega burgeru.

Ovom paru se pridružio i milkšejk, tamo negde tridesetih godina prošlog veka. Napitak od hladnog mleka i sladoleda, sa sirupom od čokolade, vanile ili jagode je ekvivalent današnjem “hajdemo negde na piće” kod mladih. Mesta gde se služio burger uz pomfrit i milkšejk, preteča su barova i klubova u kojima se okuplja mlad i veseo svet.

Kada svemu tome dodamo i čuvenu pitu sa jabukama kao dezert, a koju smo najčešće viđali kako se puši na prozorima u crtaćima (da bi je u nekom trenutku odatle neko i maznuo), dobijamo tipični američki obrok. Ovu pitu su doneli Englezi, Holanđani i Šveđani na tlo novog sveta ali, ništa im ne vredi. Pita sa jabukama se skoro uvek pominje kao Američka pita sa jabukama i nema premca po pitanju dezerta, svuda u svetu.

Mogli bismo sada da širimo spisak i dodajemo i pržena krilca, sendvič sa kikiriki puterom i džemom, makarone sa sirom, mesnu veknu, prsten od luka i još mnogo đakonija koje su razni narodi dodali na jednu sasvim novu listu hrane koja je, eto, zavladala svetom. Ova multinacionalna i kulturološki bogata i šarena kuhinja, uspela je da izgradi imidž tipične američke hrane koja se odmah vezuje za gradove u novom svetu iako u većini slučajeva potiče iz starog sveta. Podržavamo takvu eklektiku i radujemo joj se. A da ne bismo gubili vreme, predlažemo da zasučete rukave i pripremite burger po našem receptu, kako biste na najbolji mogući način osetili ukus našeg Burger preliva. Zatvorite oči i verujte nam – u sekundi ćete se naći na na dokovima Njujorka, dok oko vas lete svi mogući svetski jezici.