K L O T – P R E B R A N A C
Jesenji beogradski dan. Miriši dunavski rukavac i sagorela nafta. U naletu vetra oseti se da
truli opalo lišće šume na Zvezdari.
Udarim rukom metalni gelender, simulirajući telefon. Moja majka, sa propusnicom za
,,osamdesetu,, izlazi na vrata svog stana i kao svakog jutra kaže: ,, A ti si, dobro jutro.“
Ja, u sebi, zahvalim nebu što je izašla i oglasim se: ,,Dobro i tebi. Stavi kafu!“
Dugi niz mojih jutara, od kada sam ostala bez posla, počinje ovako. Moja majka kuva jutarnju
kafu sa ogromnom posvećenošću. Ratluk stavi na malu tacnu pored pune čaše vode i posude sa
mlekom. Poslednja stiže jaka kafa bez šećera.
Naše obaveze, zahvalnosti i očekivanja svakodnevno se prepliću. Ima ih u krpljenju čarapa,
ljuštenju krompira, uvijanju sarme, u čokoladnim mafinima, šerpicama kuvanog jela i traženju
lekova po apotekama.
Ovog jutra, uz prve gutljaje kafe, reče mi majka: ,, Da napravimo danas malo prebranca!?“
Pogledam je sa namrštenim pitanjem na čelu. ,,Zašto, šta je danas?“
Tiho mi odgovori: ,, Danas bi Iki bio 119. rođendan, da je još živa.“
Sa kajanjem stisnem usne jer sam opet prepustila zaboravu važne ljude mog života. Primetim da
moja majka sve češće računa godine života, onima koji su nas napustili. Svako ima svoje
simptome starosti.
Neosetno me sustiglo sećanje na moju belu, nežnu prababu Iku, meko krilo ljuljuškanja uz
staru uspavanku. Grubo zaustavim plimu sećanja i osećanja pogledam majku i pitam: ,, Da li je
Ika zaista toliko volela prebranac?“
Ona me pogleda i pokretom ruke naglasi rešenje ove misterije. ,, Ne, naprotiv, nije bila ljubitelj ,
ali je govorila da je sreća što je uvek imala pasulja u bašti, na tavanu i u loncu. Vremenom je
usavršila kuvanje pasulja na više načina, a prebranac je tako dobro spremala da su je hvalile i
jetrve. Za svetog Nikolu, krsnu slavu, bio je obavezno na stolu i ostajao i kada se iznese
štrudla. Dodavala je ona pored svakojakog povrća, biber i neke travke što je sejala po bašti.
Naučila je to biljoberka Stevka. Sitno seckani beli luk, praziluk a ukrasi velikim kolutovima
crnog luka. I to se zapeče u furuni. Dugo je čuvala pismo sina Bore sa sremskog fronta u kom
joj piše da sanja čanak prebranca. Posle rata je bilo mirnije ali i dalje skromno, goste je
dočekivala maštovito, sa pogačama, mafišima i opet prebranac u pratnji turšije. Poslednje dve
decenije života tugovala je zbog smrti sina i po starom običaju iznosila i delila hranu na grob,
misleći da će to biti na nebeskoj trpezi njenog sina. I tu se nalazio prebranac. Sama preminu
za vreme Uskršnjeg posta. Na daći je bilo prebranca koji je pripremala neka druga reduša.
Nisam ga ni probala. Kome je tada do jela?“
U moru mojih uspomena, ispliva često Ikina plava tepsija ukrčkanog prebranca. Krupna zrna
pasulja meškolje se u kremu aleve paprike, zakićena zlatastim brezletnama praziluka i zapečaćena
staklastim žigovima crnog luka. Po ivicama nagoreli klobuci ključanja.
Obe ćutimo. Prozaični pasulj prebranac, kao crvena nit, vezuje četiri generacije male prosečne
porodice.
Ljiljana Dragaš
Dragoslava Đorđevića Goše 4a
Beograd