Uz malu pomoć mojih prijatelja
Šta je zajedničko strini koja vas je gušila zagrljajima jednom godišnje, bratu koji vam je sa sadističkim zadovoljstvom podvaljivao razne nepodopštine, majci koja vas je brukala bebećim poljupcima pred celim odeljenjem čak i kad ste išli na matursku ekskurziju (a ona plakala sve vreme), tetki koja vas je uvek tužakala mami čak i kad bi obećala da neće? I svim onim članovima uže i šire porodice zbog kojih ste doživeli niz neprijatnosti koje, podrazumeva se, uvek idu ruku pod ruku sa bliskim zajedničkim momentima u kojima ste presrećni što ste krvno povezani?
Zajedničko im je to što ih ne možete birati. Jednostavno, baš kao i za kartaškim stolom. Karte koje dobijete morate iskoristiti na najbolji mogući način ili ste propali. Tako isto i za porodicu. Ali, ovog puta nećemo o njima. Barem ne o ovim koje ne možete da birate.
Ovog puta mislimo na svu onu porodicu koju imate širom zemlje i celog sveta, a kojoj je zajedničko to što je svaki od njenih članova pojedinačno odabran, i to sa najvećom pažnjom.
Pogađate – to su prijatelji.
Šta bismo bez njih?
Kako bismo i koliko pregurali preko glave raskida, palih ispita, retrogradnih Merkura (ovo posebno), loših frizura ili propalih investicija, veza i sastanaka?
Kako bi izgledali svi oni obeshrabrujući trenuci koje život sa takvom nonšalancijom tresne pred nas, a mi ne znamo gde udaramo? Bez prijatelja, sigurno se ne bismo smejali crnom humoru koji bismo zajedničkim snagama umeli da proizvedemo. Ko bi nam još zagrejao srce kao prijateljica koja se smeje našoj nevolji sve dok ne počnete i sami da se smejete jer shvatate u sekundi koliko je apsurdna sekiracija oko takve neke stvari?
I samo dobar prijatelj i dobar čovek (dodaje muški deo našeg tima) već sa vrata tutne svom drugaru plejstejšn u ruke, jer je najavio da dolazi potišten.
Najslađe možda u celoj toj stvari sa ljudima koje odaberete da budu zauvek vaša porodica je to što pred njima zaista nemate blama, što bi se reklo.
Pijani, onako glupavo zaljubljeni ili prejedeni – oni ne osuđuju i prihvataju vas. Stepen slobode u ponašanju, koji dostižete družeći se sa ljudima sa kojima se lako i lepo uklapate, visok je toliko da možete da se ne vidite i dve ipo godine, opet ćete sa vrata da se prozivate za «tupave cipele» ili «bapsku frizuru». Sa sve širokim osmehom i punim srcem što se vidite.
Zato, hajde da se zahvalite svojoj porodici koju ste svojeručno birali i godinama stvarali krug poverenja. Hajde da ih pozovete jedno veče da svrate, onako bez neke posebne prilike. I onda spojite sve najdraže prijatelje. Upoznajte između sebe važne ljude u vašem životu. Možda se neko nekome dopadne, možda neko nađe posao, možda ćete posle pola sata svi uglas da se dogovarate da se iznajme tri jedrilice u Grčkoj. I to sve zato jer vaš kum, koji je tek sad upoznao muža sestre vaše žene, ima agenciju za baš ta putovanja a muž izgore da ode bez dece na jedno takvo putovanje i to sa puno ljudi!
I kako biste im stavili do znanja koliko su vam bitni i koliko ste bliski, predlažemo jedan recept sa dosta belog luka – kako bi ta bliskost bila i maltene opipljiva.
Garantujemo puno smeha.
Hleb sa belim lukom i sirom – prijatelj vašeg nepca
Priprema
Jedna grupa prijatelja očisti i isecka beli luk. Druga grupa isecka dosta peršuna. Treći iseku hleb na kriške, ovi prvi završe sa lukom pa neka izrendaju sir. Barem jedan drugar će da iskoči po još hleba i Dobro jutro margarina jer «nema šansi da će biti dovoljno za sve, previše nas je».
Na hleb zatim treba namazati margarin, posuti beli luk, sir i persun. Sve to tako staviti na papir za pečenje i u rernu na 180 stepeni jedno 5 minuta. I eto, možete nastaviti da se smejete i dobacujete i još smejete.
Sastojci
- Dobro jutro margarin sa mlekom
- Hleb po izboru, predlažemo više vrsta – beli, ražani, sa semenkama…
- Beli luk
- Sveži peršun
- Sir po izboru, predlažemo Edamer