Hajde, de, pa nećemo valjda sada očajavati? Nećemo valjda izgubiti celu šumu iz vida gledajući u samo jedno drvo. Uskrs u kući, pa šta? Valjda smo do sada već naučili da prioritete poslažemo kako treba. Pustite šta kaže tetkina koleginica čijeg muža brat radi u Torlaku, pustite i šta kaže vaš komšija, večiti zaljubljenik u velike svetske zavere, ni šta kaže drugarica, ni novine, niti bilo ko. Poslušajte savet onih koji svaki dan svesno rizikuju svoj život i zdravlje svojih najmilijih – poslušajte doktore, medicinske sestre, čistačice u bolnicama… Ako nas oni mole i preklinju da sedimo kod kuće, da poštujemo mere – nema tog aplauza u 20h koji će im više zagrejati srce nego da ih poslušamo.

Uostalom, šta će nam faliti? Uz sve te skajpove, vajbere, zumove, ovaj Uskrs možemo proslaviti u mnogo širem krugu nego ikada, pritom ne pripremajući tone hrane i ne perući kasnije gomile sudova.

Ako vam Uskrs u vreme policijskog časa zvuči neobično, bizarno, nelogično ili neobjašnjivo, pogledajte samo kakvih sve običaja ima širom sveta za ovaj praznik – i ovaj Uskrs u karantinu će delovati kao žešći mejnstrim.

Svake subote pred Uskrs, negde oko 11 ujutro, čuvajte glavu. Naime, sa svih prozora i terasa, pa i na ulicama – ljudi sa neskrivenim zadovoljstvom bacaju staklariju: tanjire, čaše, zdele… Ovaj bučni i nadasve neobični običaj potiče još iz venecijanske tradicije, kada su ljudi bacali dotrajale stvari sa prozora uoči nove godine, u nadi da će tokom narednih 365 dana kupiti nove.

Pazite, ovo je tek početak. Najbizarniji običaji tek slede.

E, ovaj običaj ima objašnjenje i on ne seže tako daleko u prošlost. Te 1923. godine, Nordal Grig i Nils Laj napisali su krimić pod nazivom Bergenški voz opljačkan pod okriljem noći. Bukvalno se tako zvao roman. A kako bi dobili nešto publiciteta, smislili su da se baš takav naslov pojavi u uskršnju subotu u lokalnim novinama, kako bi ljude doveo u zabludu da je u pitanju stvarni događaj. I šta se onda desilo?

Pa, od tada, Norvežani Uskrs provode čitajući krimiće!

Zagrevamo se.

U 13 od ukupno 16 nemačkih pokrajina, na Uskrs se praktikuje takozvani Tanzverbot. U prevodu, zabranjeno plesanje. Dakle, ako vam je palo na pamet da malo gibate kukovima baš na Uskrs u Nemačkoj, bolje nemojte. A na tome možemo zahvaliti puritanskim Luterancima, koji nisu mnogo marili za dobri stari provod. Ipak, ovom običaju uspešno odolevaju, recimo, berlinski noćni klubovi.

Za ovaj običaj će se podići koja obrva. Da li ste znali da je u Češkoj za Uskrs najnormalnija stvar da vidite muškarca koji juri ženu kako bi je malo išibao prutom? Ne šalimo se. Kako je vrba prvo drvo koje se u proleće budi, ovaj – malo je reći čudan – običaj za zadatak ima da obezbedi plodnost i dobro zdravlje. Da, tih išibanih žena. Naravno, danas se to radi simbolično ali, ne možemo da garantujemo da neke starije generacije ne pamte i pokoju štraftu od vrbe.

Ovo je hit. Finci obožavaju da Uskrs provedu gledajući travu kako raste. Ne karikiramo. Deca obično zasade travu u malu saksiju i onda se cela porodica posveti upornom gledanju kako trava raste. A tek kada navali adrenalin kada se u tu travu (kad najzad poraste malo) položi jaje! U Finskoj uzbuđenjima nikad kraja, očigledno!

Ovaj običaj je negde srodan sa već pomenutim češkim primerom. Mađari, ili barem muška populacija, sa nestrpljenjem iščekuje Uskrs jer tada se dešava jedna jako bizarna stvar. Naime, muškarci polivaju svoje ljubljene kantom ledene vode, kako ne bi uvenule kao cvet. Lepa pažnja, nema šta.

Evo jednog običaja, nabijenog poetskim nabojem. Kako bi proslavili uskrsnuće Hristovo i njegovo uspenje na nebo, stanovnici ovih ostrva su uveli običaj puštanja zmajeva, kao savršene alegorije biblijskim događajima.

Ono što još fascinira kod ove tradicije je trud koji se ulaže u samu izradu zmajeva. Potrebne su nedelje i nedelje da bi nebom zaplovile gomile bogato ukrašenih i šarenih zmajeva. Priznajemo, Uskrs na ovim ostrvima deluje jako primamljivo!

U Firenci imaju zaista eksplozivnu atmosferu uoči svakog Uskrsa. Građani Firence već nekih trista godina izrađuju neobične mašine koje bacaju u totalni zasenak i zeke i šarena jaja za Uskrs. Po principu Goldbergovih mašina (crtač stripa koji je bio poznat po komplikovanim napravama koje odrađuju jako jednostavne zadatke), florentinske mašine izbacuju prave male ekplozije i to zahvaljujući krhotinama kremena koje simbolično predstavljaju delove kamene pećine u kojima je položen Hrist nakon krsta i iz koje je izašao živ i zdrav. Vrhunac se dešava ispred katedrale sa Đotovim zvonima koje obeležavaju početak bučnog spektakla a koji se završava lažnom golubicom u plamenu na kraju svih ekplozija!

Ovde je došlo do fuzije drevnog običaja koji je postao Noć veštica i Uskrsa. U Danskoj se deca oblače kao veštice i idu od vrata do vrata, potražujući slatkiše. Ipak, ima jedan uskršnji tvist. Deca zauzvrat domaćinima poklanjaju ukrašenu grančicu vrbe, čiji je zadatak da donese izobilje u kuću.

Ovaj običaj će se dopasti mnogim roditeljima. Uskršnje jutro se u Francuskoj još naziva i Tiha subota. Zvuči kao san, zar ne? Zvona na crkvi taj dan ne zvone a deci se objašnjava da su te gvozdene grdosije u stvari dobile krila taj dan i odletele do Rima da pozdrave papu. U to ime, veoma se ceni tišina taj dan i deca bi trebalo da budu tiha i mirna kao bubice. Lukavi Francuzi! A u jednom delu ove zemlje, tačnije u Žirondi, stanovnici uoči Uskrsa pripremaju oko 4500 jaja kako bi napravili omlet za više od 1000 ljudi! Svaka kuća lomi određeni broj jaja, umeša smesu za omlet i zatim to donosi na glavni trg gde se sve mase sjedine za nešto što je glat za Ginisovu knjigu rekorda. I tako svake godine. Zatim ceo grad ruča, večera a bogme i doručkuje sledeći dan jaja. Verujemo da se nakon Uskrsa, jaja izbegavaju u širokom luku na trpezama ovog grada.

Što dalje od nas, to čudnije. Na Papui, uskršnja drveća ispred crkava se ne ukrašavaju čokoladima ili jajima već listovima duvana i cigaretama! Na kraju službe, vernici se posluže plodovima ovog neobičnog drveta i onda svi zajedno u zdravlju i veselju purnjaju ispred crkve i na taj način se vesele Hristovom vaskrsenju.

Da ne biste ceo Uskrs proveli čitajući ovaj tekst, ovde ćemo se zaustaviti. Nećemo dalje nabrajati neobične običaje, možda ćemo samo napomenuti da se u Grčkoj sva jaja farbaju isključivo u crvenu boju koja predstavlja Isusovu prolivenu krv. A možda dodamo da se u Banatskom Novom Selu rumunska i srpska pravoslavna crkva nalaze jedna do druge i da od 1990. u ponoć, nakon početka vaskršnje službe, vernici izlaze iz obe crkve i zajedno idu u litiju oko crkava i kroz selo. Svi nose sveće u rukama, barjaci su ispred naroda, iza barjaka hor s fanfarama koji peva pesmu „Hristos voskrese“. Na kraju svako ulazi u svoju crkvu i služba se nastavlja.

A nije zgoreg ni dodati da su meštani Belog Blata zadržali prastari običaj iz Slovačke da dan pred Uskrs deca boje lica u crveno, a onda tako prerušeni prolaze selom s čegrtaljkom i skupljaju šarena jaja.

Širom Srbije, deci su se ranije crvenim jajima trljali obrazi kako bi ostala crvena i zdrava tokom cele godine. A ponegde se i pričešće održavalo ne samo u crkvi već i u prirodi. U Šumadiji je postojala tradicija da se pričest obavi tako što će se pojesti pupoljak leske ili glogov list, i otići na ispovedanje.

A da li ste čuli za komkanje? U istočnoj i južnoj Srbiji pre ručka bi se u vino potapale drenove rese, trave zdravca i parčići uskršnjeg kolača. Svi ukućani bi popili tu “komku” i potom preskali sekiru na pragu kuće izgovarajući želje za sreću i napredak. Eto, čisto da znate da i mi konja za trku imamo. Barem u pomalo bizarnim običajima ne zaostajemo. Ipak, ono što nama danas deluje nedokučivo i posve neobjašnjivo, svakako ima logično objašnjenje koje se nekako izgubilo kroz vreme.

Bilo kako bilo, slavili kako slavite, ove godine nas sve čeka pomalo neobičan Uskrs u kući. Hajde da ga iskoristimo što bolje. I hajde da ispoštujemo tu meru, jer sve u religiji ima za cilj da spoji ljude i nauči ih da budu tolerantni i solidarni. A to nam je sada potrebno više nego ikada. Zato, pravac kuhinja a onda organizujte virtuelni Uskrs sa svim dragim ljudima. Sve će ovo jednom biti juče a dogodine se vidimo na placevima, za spojenim stolovima, u prirodi, u gostima, kao domaćine…

Srećan Uskrs, držite se i čuvajte!