Kada sam bio mali, u mojoj kući se znalo. Obavezni porodični obroci su bili ručak u 15 i večera u 19 časova. Bez izuzetka. Vikendom i doručak u tačno 8 i 30.
Opranih ruku i očešljan sam morao biti za stolom pre nego što dedin stari sat otkuca. Koliko puta sam morao prekinem igru da bih stigao na vreme. Iskreno, malo su me i nervirali ti zajednički obroci jer sam mnogo puta pobeđivao u klikerima ali sam morao da ostavim sve i trčim kući. Eh, da sam znao koliko će mi to nedostajati sa mojom porodicom, veselo bih preskakao po nekoliko stepenika do kuće.
Danas je sve to mnogo drugačije. I to ne našom krivicom. Radi se po ceo dan, deca imaju hiljadu i jednu vanškolsku aktivnost a ako se okupimo barem na sat vremena dnevno, to smatramo uspehom. Ponekad se jede s nogu, ponekad podgrevamo ručak jer smo stigli kada su već svi jeli, ponekad se jede napolju… Takav je ritam modernog života i mi tu ne možemo mnogo toga.
Upravo zbog toga, moja voljena i ja smo odlučili da vikendi budu svetinja. Nedelja ujutro ima svoje male rituale i ne zna se ko više uživa u njima. Klinci ili mi.
Prvi korak naprave deca. Sasvim spontano, jer im je valjda zanimljivo da čeprkaju po kuhinji i prave se da su odrasli, deca su počela da nam donose kafu u krevet. Baš kao Giga Emiliji u Boljem životu. U početku su kafe bile ili preslatke, neretno preslane (ali, pst! deci ni reči) ili tanke. Mi smo ih svejedno pili sa uživanjem.
Kada ustanemo, red je bio na nas, roditelje.
Ja bih postavio sto, izneo bih najlepši stolnjak i porcelan, kao da nam u posetu dolazi austrijska carica. Deca bi sto ukrasila na svoj način pa je nekad centralni ukras drveni bager ili cela družina iz Mog malog ponija.
A onda bi red bio na moju voljenu koja bi iznela sastojke za ono što nazivamo Slatki vikend.
Od svežeg bageta (odahnuo sam kada je najstariji sin dovoljno porastao da siđe ispred zgrade, kupi novine u kiosku i vrući baget u staroj pekari) bi zamirisala cela kuća, a eksplozija mrva kada bi se sekla hrskava korica se nama činila kao najlepši vatromet.
Na bakinom poslužavniku uvek stoje poređan džem od kajsija moje mame, taštin džem od šipka i redukcija od malina koju moja supruga priprema subotom uveče dok gledamo film a celu kuću ispuni njihova aroma. Strpljivo, recept je u nastavku.
Naravno, tu su i domaći bagremov med, brusnice, suve kajsije, orasi, bademi i suve šljive. U velikom bokalu je sveže ceđena naranča sa malo limuna i meda. Sva raskoš ovih sastojaka ne bi nam ništa vredela da nema našeg omiljenog Dobro jutro margarina koji ukuse spaja u kremast i bogat zalogaj.
Moramo priznati da od kada smo probali Dobro jutro Junior, kobajagi greškom, mojoj voljenoj i meni nož vrlo često završi upravo u njemu. Iako nam je uglavnom na stolu bliži klasičan Dobro jutro margarin.
Na još toploj sredini bageta, debeli sloj margarina se lagano topi a hleb ga upija kao žedna zemlja. Moja omiljena kombinacija je margarin, džem od kajsija preko koga bih stavio bukvalno mrvicu meda i posuo brusnice i orahe. Deca kao deca, obožavaju da prave solitere od sendviča pa se utrkuju čiji će sendvič biti viši i ko će uspeti da ga zagrize a da se namaz ne sruši kao kula od karata.
Moja draga žena poštuje i voli i svoju i moju mamu i njihove džemove, ali je verna svojoj redukciji od malina u kombinaciji sa bademima i suvim šljivama.
Doručak traje dugo. U pozadini je (prilično glasna) muzika iz naše rane mladosti a sve češće nas stariji sin zapitkuje ko to peva, pa posle iz njegove sobe slušamo čitav opus tog benda. Tada se moja voljena i ja nežno i sa olakšanjem pogledamo jer vidimo da dečko ide u dobrom pravcu. Barem što se muzike tiče.
Pranje sudova je na smenu. Jedne nedelje smo mi muški zaduženi a sledeće su devojke. Da znam da radimo pravu stvar sam shvatio kada smo jedne subote predveče bili u poseti kod bake koja je mlađu ćerku pitala da ostane da spava (što mala inače obožava i ne propušta) a ona je glat odbila uz čuđenje da je baka to i pita kada zna da je sutra ujutro Slatki vikend!
Porodica je važna. I to zna svaki član naše male, vesele čete. Vreme koje provedemo zajedno je neprocenjivo i, ako se propusti, nenadoknadivo. Deca rastu kao iz vode i znam da će nam i previše brzo doći dan kada će odleti iz gnezda. Zato se trudimo da negujemo našu bliskost, uvodimo novine koje postaju rituali. Trpezarijski sto je nama isto što i Arturovim vitezovima okrugli sto.
I što je najvažnije, ne čuvamo ljubomorno naše rituale samo za nas. Slatki vikend je otvoren za sve naše prijatelje i porodicu a sve češće nam zvonce nedeljom ujutro najavljuje iznenadne goste koji su eto “baš svratili da nam najzad vrate plastičnu kutiju u kojoj smo im odneli pitu još prošle godine”. Neretko prvi put vidimo tu plastičnu kutiju, ali ko mari?
Stolica više se uvek nađe, sva sreća pa toplog bageta kod komšije u pekari uvek ima a samo zbog ovakvih slučajeva, Dobro jutro margarina imamo dosta u rezervi. Ionako on uvek prvi plane.
Samo da smo živi, zdravi i veseli i da je svako nedeljno jutro dobro i slatko!
DOBRA MALINA ZA DOBRO JUTRO – REDUKCIJA
Malinu je uvek lako naći. Leti na pijaci a zimi u zamrzivaču. Džem od pravih malina je nešto teže naći, pa se moja snalažljiva voljena snašla kao prava moderna i zaposlena domaćica. Ovo je njena tajna:
Maline staviti u širi sud, preliti do pola vodom i staviti na blagu vatru. Kada se opuste, sipati šećera (trećinu u odnosu na maline) i kuvati još desetak minuta a zatim skloniti sa vatre. Kako će one svakako pustiti vodu, odliti u čašu jedan njen deo (ukoliko zatreba za kasnije) a zatim štap mikserom sve izblendirati. Masa mora biti žitka ali i gusta, da nema viška vode.
Vratiti na jaku vatru i kuvati oko 5 minuta a zatim smanjiti i kuvati po proceni, dok ne dobije željenu gustinu.
Kada je gotovo, izliti je u posudicu i ohladiti celu noć u frižideru. Ujutro ukrasiti sa malo sveže nane, mada je to Sizifov posao jer je svi napadnu svojim kašičicama!
Inače, čisto da znate, Dobra malina ne podnosi kada je odvajate od Dobro jutro margarina, pa postoji velika šansa da vam ne otkrije svu svoju čaroliju i pun ukus ako ih ne spojite na toplom hlebu. Eto, smatrajte se upozorenim.
