Spremate novogodišnji outfit, kitite jelku, svaki dan proveravate kiseli kupus u podrumu i božićno žito, uživali ste kada nam se pejzaž malo zabeleo, novogodišnja plejlista je skoro gotova – ali na more i sunce ne mislite?

Zaboravili ste sve one ledene loze na 40 stepeni, zaboravili ste i sve one slane bakalare i slatke fruštule, sve one snežno bele lencule (čaršave) na kojima ste spavali kao „andio božji“ i sve one muke letnje fjake koja vas je hvatala pred povratak kući, u kontinentalni deo?

A juče su se mnogi naši primorski prijatelji veselili Božiću, završavali poslednje pripreme za praznični dekor i trpezu, granulo je i malo sunca preko mora, mimoza je već propupila pa se našla u mnogim vazama a riba se baš juče ceo dan praćakala po plićaku, hvatajući malo toplote.

A da ste juče bili „dole“, negde na primorju, kakav bi to praznik bio za oči i nepca!

Uz zvuke klapa i starinskih pesama u kojima se slavi lepota primorkinje vile, u kojoj su oči boje lavande a gruba bura uvlači hladnoću u kosti i srce – vi biste se lepo ogrejali na nekoj od otvorenih vatri, založili biste se fugacom (kolač sličan kuglofu) a suve smokve bi vam bile na dohvat ruke, čini vam se, i u ekspozituri avio-kompanije u kojoj biste sigurno produžili kartu za još par dana, pa neka ide život!

A mandarina! Spoticali biste se o njih. Od onih malih najslađih, preko onih koje kao da imaju vazduha između kore i ploda pa se ljušte maltene same, do onih drskih, kiselih koje razbude bolje od svake kafe.

I ne samo suve smokve i mandarine. Ma kakvi!

Tu bi bilo i izobilje naranči, nizova lovora, vina, rakija, badema, Dobrotske torte, rožade, rižota sa mušljama, fugaca, ma i jagnjetine sa ruzmarinom i šipkom (veliki nar). U stvari svega onoga što primorska kuhinja voli da spoji, pomiri ili upozna na malo drugačiji način.

U duhu toga, a i za sva ona divna letovanja na kojima smo se osećali kao da smo rođeni na obali i da tu pripadamo, ali je očigledno došlo do nekakve zabune pa smo tu gde smo, na milion sati kolima od mora.

Zato, hajde danas da malo skoknemo do krajeva gde žive mandarine. Na tanjiru naravno. Da vidimo kako se to jede kada ti u dvorištu raste najslađa mandarina koju si ikada probao. Nekom takvom je juče baš bio Božić. Ukrasio je svoju kuću porodicom i prijateljima i svim ovim gore navedenim.

Nama su neki prijatelji koji žive baš na pjenu od mora, poklonili jedan stari porodični recept kada smo ih zvali da im čestitamo Božić. Naravno, svako je tu ubacio pomalo. Nevesta iz Srbije ponešto, ujak pomorac vazda nešto novo, a i kreativna nona ne zaostaje…

Puno vas pozdravljaju, kažu da se raduju letu i oni (doduše, ovi stariji gunđaju malo na furešte, tj. turiste, tj. vas i nas), ali mlađi se smeju i kažu da pustimo stare galiote (đavolčiće od milošta) i da čestitaju sve praznike. I slave i Novu godinu i Božić i šta god da se slavi!

Pa, prihvatimo svi oberučke poklon i pravac po mandarine!