Ishrana

Vremena je malo a čini nam se, sve ga je i manje. Kazaljke na satu nemilosrdno idu u svom pravcu, čineći svaki dan sve kraćim i kraćim. A tako nam je potrebno da se okupimo kao porodica, da jedemo zajedno, da se smejemo, pomalo i prepiremo, samo da smo zajedno.

Oskudica vremena ipak najteže pada članovima porodice koji su zaduženi za pripremu obroka. Nabavka, priprema, serviranje i na kraju spremanje trpeze, dan čine još kraćim.

Kad se na to doda želja da se porodica hrani zdravo i raznovrsno, zadatak je još komplikovaniji.

Evo, uzmimo na primer nas.

Moja supruga (da, da, ovo tata piše, znamo da ste pomislili da samo mame razbijaju glavu oko ove teme, ali nije baš tako) se sa posla vraća izmeću pola 6 i 6. Ja sam kod kuće već oko 5. Deca završavaju svoje obaveze oko pola 7. I tada navale na kuhinju kao gladna godina, ne pitaju ni za zdravlje. Gladni od treninga, umorni od klavira, nervozni zbog sutrašnjeg pismenog – sedaju za sto, očekujući svaki put neki zalogaj baš po njihovoj volji. A svi znamo da se ne može ugoditi svakome.

Ako je na stolu supa, najstariji sin prevrće očima i produžuje do frižidera da se snađe. Ako su šnicle, ćerka neće ni da ih pogleda jer je baš juče gledala klip o tome kako teško žive životinje na komercijalnim farmama. Najmlađi je još i najzahvalniji, ali neretko se desi da njegova večera završi cela na podu, Naravno, slučajno uz obavezno ne-znam-kako-se-to-desilo.

Ah, da, dodao bih i ženu koja je već jedno 11 godina na „strogoj“ dijeti pa veoma bira šta jede.

Recite vi meni sada, da li biste bili u mojoj koži?

Ponekad ne bih ni ja, i zato sam morao da smislim barem jednu večeru kojoj se svi radujemo podjednako a koja je laka za pripremu. Odredio sam da nju serviram baš ponedeljkom, na dan koji svi tradicionalno mrze iz dna duše. E, pa ja sam odlučio da mu malo popravim imidž.

Jer, u našoj kući, ponedeljkom  uveče se jede Njegovo Kraljevsko Visočanstvo – SENDVIČ.

Dobro ste pročitali.

Ne, ne plašim se šta će mi stroga zajednica sveznajućih roditelja reći na ovakvu blasfemiju porodičnog obroka i nije me briga što se te večeri kašike ne vade iz fioka. Pogoršaću svoju poziciju kod takve vrste roditelja time što ću priznati da taj dan koristimo samo kartonske tanjire i escajg, da nema pranja i da su čak i čaše iz kojih pijemo sok ili mleko – od plastike. Možda ću samo prećutati da se ponekad, ne-znam-kako-se-to-desilo (da citiram najmlađeg), u mojoj i ženinoj čaši umesto soka od jabuka nađe fino belo vince koje ona kupi u onoj slatkoj vinariji pored posla.

Prvi sendvič ponedeljak se desio sasvim slučajno. Bilo je toplo veče a ćerka ide na klavir pored divnog parka, dva bloka od naše zgrade. Malo sam se unervozio jer nisam imao spremnu večeru i svaki minut mi se činio dužim od prethodnog. Bio sam umoran i potpuno bez inspiracije šta bih kuvao svima a pomalo sam se i nervirao, jer šta god da bih spremio – neko bi negodovao.

Seo sam na klupu i bacio pogled ka travnjaku ispred mene. Video sam jedan par koji je nameštao sve za piknik. Karirani stolnjak, korpa, pa čak i vino. Počeli su da vade sendviče i nije se znao koji je izgledao sočniji. Sinulo mi je da to veče stvarno mogu da se „izvučem“ sa sendvičima: em je lako za spremanje, em su mi se jako jeli, em retko ko ima nešto protiv dobrog sendviča!

Posle klavira, kupio sam u prvoj radnji sve što može da se stavi na hleb. Pogled mi je pao i na plastične čaše i tanjire pa sam i njih zgrabio, naivno pomislivši da ću uspeti da ih nagovorim na piknik.

Naravno, to veče nisam uspeo jer su svi bili jako gladni i žurilo im se ali, moram priznati da smo najtoplijih letnjih večeri vrlo često u parku. Zbog neke nostalgije (a malo i lenjosti) zadržali smo običaj da jedemo jednokratnim priborom i sada se više niko ni ne pita zašto to uopšte radimo.

Vremenom su se sendviči isprofilisali i svako ima svoj a najbolja caka je što na početku večere, izvlačimo papiriće iz šešira kako bismo odredili ko kome pravi sendvič. Meni obično ispadne sendvič za princezu, a u receptima dole možete i zamisliti koliko u tome uživam. Izveštio sam se i sada je moja kruna na tom sendviču već legendarna.

Podelićemo sa vama naše veoma lične crtice i, u duhu zajedništva, nadamo se da ćete uživati. Koliko u pripremi, toliko i u samim ukusima.