Piše: Vesna Prodanović
POGAČA I POGAČICA
Odjednom sam zavolela kuvanje! Uživam da isprobavam recepte, nešto sama dodajem, smišljam, kombinujem… U početku su se deca šalila sa mnom, da umem da spremim pet jela. “Je li danas jelo broj jedan, ili tri?” zadirkivali bi me! Vremenom sam ih, mojim novim, kuvarskim umećem, ućutkala.
Ali, testo… nekako sam ga izbegavala! Činilo mi se komplikovano! Mesi, premesi, razvuci…ma, ko će to! Ipak, skupim hrabrost!
Moja svekrva, Veselka, je izvanredna kuvarica. Teško se porediti s njom! Bolje, ni ne pokušavaj! Za nju je kuvanje nešto, u čemu uživa i ona s mnogo ljubavi, priprema svu tu hranu, za goste. Druželjubiva je osoba i s velikom radošću i lakoćom pripremi hranu i za mnogo ljudi. Voli da dočeka i ugosti! Često je čujem kako se, sa nostalgijom, vajka: “Eh, kako smo se mi, nekad, divno družili! Svaki vikend, okupljanje kod nekoga… To je bio život!” priseća se setno, sad već, davnih dana, iz jednog prošlog života. Živeli su, jedno vreme, u veoma malom stanu. Sećam se, sa koliko poleta se, od ranog jutra, pripremala za svoje goste. I kao i sve u životu, kad se radi s ljubavlju, to mora da uspe! Stan jeste bio mali, ali je srce bilo veliko i to nije bilo nikakva prepreka, da se svi gosti nakrcaju i nelako smeste! Onda bi počeli veseli razgovori, smeh i pesma.
Ali vratimo se kuvanju! Čuvena je Veselkina pogača! Tri jufke, rastanji, namaže puterom, složi u obliku puža… Pogača bude, rumena, sočna, hrskava, mekana, visoka! Prste da pojedeš! O baklavi da i ne govorim! Nedostižna!
Odvažila sam se! Prvo ću pogaču! Pomno sam zapisala recept, razjasnila sve ono “od oka” i “otprilike”, da šta ne omanem! Ohrabrim samu sebe: “Ma, možeš ti to!” i krenem! Svaki čas gledam u recept, proveravam, razvlačim, premazujem, umotavam… Uradim sve kako je rečeno!
Kad je sve bilo gotovo, izvadim pogaču iz rerne, pozovem svekrvu na viber, da se pohvalim! Da joj pokažem svoje malo delo! Sa svih strana snimam, okrećem, da se dobro vidi!
S nestrpljenjem iščekujem pohvalu! “Odlično!” pohvali me ona, kad je pogledala. Silno se obradovah! Jeee, uspela sam!!! A, onda začuh: “A, sad je ostavi da naraste, pa u rernu!” ” Da naraste?!!” zapanjim se ja “Ali… pogača je pečena!”
Što se tiče baklave, odustala sam. Za sada!!!