U sve se meša ljubav

Još pre zore rane,

otac i sin zovu svoje jarane.

Po badnjak se kreće,

od ovog praznika nema ništa veće.

Prvi udarac sekirom sa istoka kreće,

rakija se vadi iz vreće.

Prekrsti se i nazdravi svima,

Božić je praznik od davnina.

Pred sumrak se sveto drvo unosi,

a mi deca, položajnici,

pijučemo bosi.

Badnjak , sveto drvo se pali,

mi nastavljamo molitvu tamo gde smo stali.

Koliko iskrica-toliko parica,

sto vise dece-mojih drugarica.

Puno zdravlja, mira, radosti i sreće,

za nas i nase ukucane vece.

Slama svuda po stanu,

ovakva trpeza nema manu.

Sva neka posna jela,

badnja vecera je na slami postavljena cela.

Hleba raznih oblika ima,

prava je milina.

Od testa baka umesi sve nas,

da nam Bozic donese spas.

Jelo koje me i danas u svet detinjstva vodi i baki vrati,

jeste posna sarma sa orasima koji joj poseban ukus uvek mogu dati.

Jos i sada osecam ukus njen,

bakin recept za istu je bio savrsen.

Niko je nikad takvom napravio nije,

zato u badnjim vecerima moje srce nostalgiju krije.

I dok okicen bor svetluca,

bozicno jutro nam na vrata kuca.

Uz radost, pesmu i zelje,

zapocinjemo jutarnje veselje.

Bozicne prasence se na raznju okrece,

sve radosti u nas dom donece.

Cesnica na stolu stoji, vera cvrsta,

a krsti se sa tri prsta.

Dok iz cesnice para viri,

deci se osmeh siri.

Svi prizeljkuju da ce para kod njih,

jer se veruje da ce taj biti bogatiji od svih.

Djakonija raznih ima,

srecan Bozic svima.

Moja prica u par reci stade,

uspomena meni ostade.