Stigao nam je i poslednji mesec u ponudi ove 2018. godine. A znamo svi itekako dobro koliko je važan baš decembar. Svode se računi, pripremaju se odluke, neko se baš sad setio velikog spremanja (koje je obično rezervisano za proleće), neko je počeo dijetu, neko silazi u podrum da proverava kupus bar jednom dnevno, nekome je glavna briga novogodišnji outfit a neko je već odavno naručio prase. U sve se uvukao neki praznični neizdrž, ali je previše poranio da mu se iko ozbiljno posveti. Tu je, titra u nama, titramo i mi sa njim i sve smo u nekom iščekivanju.

Kao – desiće se bog zna šta i sve će biti drugačije. Pa čak i mi.

Kao da ćemo se tog 1. januara probuditi kao skroz novi ljudi, istrajni da ispoštuju svaku odluku od prethodne noći. Mada svi znamo da ćemo se glatko napraviti blesavi već na čvrsto obećanje da svako jutro počinje sa 5 Tibetanaca i smutijem od spanaća.

A u stvari, sve ove visinske i terenske pripreme su samo „spinovanje“ prave i jedine realne teme praznika:

Hrane. Enormne količine jake, domaće hrane, pripremljene sa puno ljubavi i strasti.

Koncentrišemo se da menjamo život i planetu sa takvim žarom da nam prepuštanje hladnom podvarku u pola 8 ujutro prolazi gotovo neprimetno, a kako je u pitanju praznična hrana, u sebi nekako nalazimo izgovor da je to u redu i da ne remeti dijetalne želje i odluke.

Spremno se prihvatamo svakog izazova u vidu sarme, pa makar nam bila ponuđena četvrti put tog dana i u tesnom terminu između dva obroka.

Ruska salata postaje kao pero zelene salate ili čaša vode, takoreći nešto čime se gase pečenje i turšija – a novogodišnji pekarski krompiri zaobilaze pravilo da se krompiri ne greju (uz malo moče kad se zagreju, niko ne bi poznao da su od prekjuče).

Novogodišnji praznici su ono doba godine kada čarobne moći sode bikarbone dostižu vrhunac. Svako kome je preko 20 godina (da, da, granica se pomera na dole) u džepu bi morao imati barem dve kesice ovog magičnog praha koji odnosi kao rukom svaku težinu u stomaku, gorušicu i sve one „predivne“ nus pojave kojima mi plaćamo vrhunska kulinarska umeća naših mama, baka, tetki, strina, ujni, komšinica, tašti…

Tako da mi smatramo da bi bolje bilo da ovaj mesec iskoristimo za pripremu duha, uma i tela za sva ta silna iskušenja na koja nas stavlja Deda Mraz. Umesto da januar protraćimo skidajući se sa prebranca i rebarca i na taj način ugrozimo proces sprovođenja odluka u dela, hajde da to uradimo preventivno.

Neka decembar bude mesec u kojem je ok „zgrešiti“ ješno s vremena na vreme ali, priuštite tu i tamo voćni doručak, laganiji ručak ili preskočite pokoju večeru. Spremite ovo telo koje u isto vreme drhti od uzbuđenja i od straha – pred svim tim silnim trpezama koje nas čekaju i mame kao morske sirene Odiseja.

Jer, prave odluke se donose u pravo vreme a ne kada kalendar to kaže.

Zato, počnimo jednim voćnim jutarnjim obrokom, ubacimo koji vitaminčić u ovo telo koje čekaju veliki zadaci. Pa čak i ako mala usta nisu tu, da mljackaju za stolom i prave haos, i dalje stojimo iza izbora ovog margarina jer svi smo mi nečija deca i svi se podjednako radujemo i jelki i Deda Mrazu, a što da ne, i nekom poklonu!

Uživajte i srećno tokom praznika!