Dok smo bile klinke (imam inače dve mlađe sestre, i ne, nije mi tata Crnogorac, i da, želeo je sina) mama je svake godine za rođendan svake od nas tri pravila keks tortu. Vrlo inspirativno zar ne (i ukusno prve dve godine), ALI svaki put je taj keks bio natopljen nečim drugim (ohoho evo inovativnosti!). Nekada je to bilo mleko, nekad kafa, a nekad voćni sok, preko toga svega je obični išao puding od vanile. Torta je u našoj kući nastala možda u mom petom razredu osnovne, a životni vek je imala sigurno jos četiri godine. Mama je znala da pravi i druge torte, ali se držala sigurice. Tako smo svake godine znale koja nas torta čeka za rođendan, a verujte i svi naši drugari.
Ne znam sta bih rekla na ovo, sem da zvuči kao trauma iz detinjstva, ali neka bude da je ova torta odisala nekom sigurnošću i podrškom koju ti pruža pre svega majka, a onda i cela porodica (koja to mora da jede)