Intolerancija na gluten
Danas se o glutenu i njegovim opasnostima mnogo više govori, možda i suviše. Izuzetno je važno nekome ko ima tegobe otkriti razlog njihovog postojanja, možda dijagnostikovati i glutensku intoleranciju ako postoji. Ali, samoinicijativno ukidanje namirnica koje imaju gluten, u cilju potencijalnog poboljšanja zdravlja ne savetujem. Prevalencija, odnosno učestalost celijakije, bolesti koju prati intolerancija na gluten, je oko 1%. U nastanku bolesti ulogu imaju genetski, ali i faktori sredine. Jedan broj osoba (oko 10%) ostaje ne prepoznato, te nekada do postavljanja dijagnoze prođe desetak godina. To jeste zabrinjavajuće, ali nije razlog da sami preduzmete lečenje izbacivanjem glutena iz ishrane, pre potvrde o postojanju osetljivosti.
Celijakija je hronična imunološka bolest tankog creva čiji su uzroci u nepodnošljivosti belančevine glutena, koje ima u žitaricama. Zbog izostanka simptoma, oko 80% obolelih i ne zna da ima poremećaj.
Gluten je biljni protein, sadrži ga pšenica, ječam i raž – žitarice koje su u raznim oblicima, prisutne u svakodnevnoj ishrani. Spisak namirnica koje su savetovane osobama obolelim od celijake je drastično skraćen u odnosu na uobičajenu ishranu, te postoji mogućnost nastajanja nutritivnih deficita, poput nedostatka vitamina B kompleksa, folne kiseline, gvožđa, hroma, magnezijuma, fosfora i molibdena. Njima je primena bezglutenske ishrane lek, te uz suplementaciju pažljivo biranih vitamina bez glutena, oporavak sluznice creva će doneti izlečenje. Ali, nepotrebno izostavljanje ove hrane, bez dijagnostikovane celijake, ne smatram racionalnim.
Kod dece se bolest javlja u prva tri do šest meseci, i to kod prelaza na ishranu s glutenom (griz i žitne kašice). Tipični simptomi su usporen rast, mala težina, nedostatak apetita, proliv i naduvenost stomaka.
Kod odraslih, celijakija se odražava i u nedostatku gvožđa, bolovima u kostima ili artritisu. Često se prvi put javlja između 30. i 40. godine, a često se bolest ispravno dijagnostikuje tek godinama posle pojave prvih simptoma. Do tada se tegobe obično pripisuju psihosomatskim smetnjama.
Celijakija, odnosno intolerancija na gluten, je praćena upalnim procesima u crevnoj sluznici, što potpuno narušava varenje i samim tim zdravlje.
Odgovor na pitanje da li treba oboleli da doživotno izbegava gluten je da. To će im život učiniti ugodnim. Dakle isključivo doživotnom ishranom bez glutena, upaljena i istanjena sluzokoža tankog creva vratiće i zadržati svoju funkciju. Proliv uglavnom prestaje već nekoliko dana posle promene ishrane, ali dovoljna je i najmanja količina glutena da se tegobe vrate. Sledeće namirnice trajno moraju da se isključe iz ishrane: hleb, njoke, pohovane namirnice, pica, testenina, kolači, keks, vafli, slani štapići, pivo, itd. Dopuštene su žitarice kao što su pirinač, kukuruz, proso, heljda.
Na tržištu ima raznih proizvoda bez glutena ( pecivo, musli ili špagete). Dobro je za obolele da je ponuda bogatija, no, striktnu bezglutensku dijetu je teško sprovesti, kontaminacija glutenom u prehrambenim, i ne samo prehrambenim proizvodima, je prisutna, a sasvim mala izloženost glutenu uzrokuje daljnje oštećenje crevne sluznice i dovodi do intraepitelne limfocitoze. Prisustvo pšeničnog hleba u kući obolelih, koji on i ne jede, može zbog kontaminacije hrane glutenom izazvati tegobe. U najavi su novi terapijski postupci, poput rekombinantnih enzima za degradaciju toksičnih peptida gliadina, koji bi oboleli uzimali uz obrok i na taj način smanjili štetnost tragovima unetog glutena.