Glupi telefoni

Glupi telefoni

Glupi telefoni

U tramvaju. U redu u pošti. U restoranu, kafiću, baru… U školi. Na poslu. U gostima. U muzeju. Na faksu. Pa, čak i u pozorištu i bioskopu. Svi samo bulje u mobilne telefone.

Koliko je stepeni? Da li je kačio nove slike? Šta ima na „fejsu“? Koliko batak ima kalorija? Kad su izumrli dinosaurusi? I pregršt još pitanja na koje, izgleda, odgovor ima samo mobilni telefon. Zato se valjda i toliko blene u njega, ne bismo li saznali sve ono što nas interesuje. Jer, zaboga, jako smo radoznali. Samo je to u pitanju.

Elem, bolje biti neće. To nam je svima bar jasno. Bili su tu neki napori, neke klice trenda da se vraćamo na stare, nepametne telefone ali, slaba vajda. Već smo se srodili i tu pomoći nema.

„Koja je šifra?“ je postalo novo Ćao. Stočići u kafićima postaju sve manji da prime toliki broj telefona. Plaćamo ih sve skuplje. Lome se i kvare češće a kada ga zaboravimo u kući, nema te sile koja će nas odgovoriti da se ipak vratimo po njega, iako idemo na svadbu gde će biti bukvalno svi i prosto neće ostati niko ko bi mogao da zvrcne na telefon. A ako nam, ne daj Bože, ostane u gostima – u pola noći se vozi na drugi kraj grada a domaćin brižno čeka jer zna on koja je nevolja kad ostaneš bez telefona.

Ima i onih čudaka koji ga nemaju. To jest, imaju mobilni ali, na dugmiće i bez interneta. Bože me sačuvaj! Kako li ti ljudi prolaze kroz život, zdravi i čitavi, živo nas zanima. Kako taj vidi koju veš mašinu da kupi ili šta kaže horoskop za danas? Kako lepo, kao čovek, da javi da kasni i pomeri sastanak, par puta? Kako zna šta je kesten a šta orah ako nema onu genijalnu aplikaciju za prepoznavanje biljaka? Ili, kako li dozove taksi kad nema ni tu aplikaciju? Da ne pričamo o onoj koja pokazuje položaje zvezda ili podseća da pije vodu…

A gde su tu vesti, kamo influenseri i njihovi genijalni, britki i konstruktivni saveti (tipa kako od čokolade, glicerina i istrošenog labela da napravite novu grožđanu mast za usne)? Gde su igrice i zamišljena kraljevstva, luda putovanja nekih gumenih bombona i još beskrajno mnogo sadržaja? Ispade da u stvarnom životu nema ama baš ničega što bi nas zadržavalo tu i da se sve dešava na mreži.

Prijateljstva su na mreži, veze isto tako, poslovi se nalaze na taj način, svaki obrok je kao nepojeden ako ne osvane na Instagramu, tamo smo hrabri i borci za ljudska, životinjska i ekološka prava… Jako smo duhoviti, sofisticiranog ukusa za muziku ili filmove, jako lepi i mladi na slikama, vazda u provodu.

Nema veze što sedimo u potkošulji na staroj, oker i plišanoj fotelji, dok se krčkaju sarmice a baba plače nad zlehudom sudbinom uboge sirotice u turskoj seriji… Nema veze ni to što parketu ispadaju daščice a u sobi su posteri još iz osnovne škole iako je dečarac dobrano zagazio u tridesetu. To se ništa ne vidi na mreži. Odnosno, na drugim telefonima u koje bez kraja i konca zure svi oni koji su sa momkom u potkošulji nekakvi drugari ili poznanici. On je tamo Bog.

Slaže fazone, borben je kad dođe do nepravde, očajan kad umre čuveni književnik i filozof u 98. godini pa on baci neki njegov citat i pozdravi se sa njim, sa sve „čika“ ispred imena. Menja i deli stavove šakom i kapom, bluruje fleke i rupe na već pomenutoj fotelji pa se onda hvali današnjim ulovom sa buvljaka. Kad je malo nešto depresivan, ceo dan lepi optimistične izreke i one a la ranjeni lav koji će ponovo ustati i ušetati u borbu. Babina difenbahija koju prezire od detinjstva je sjajna fotka za upad kod one male hipsterke koja obožava retro cveće i žardinjere iz SIV-a. Sve se da doterati, lepo upakovati i prezentovati zainteresovanoj javnosti, a za stvarni život ko još ima vremena?

Ionako je dosadan.

Svi ti razgovori, sve te knjige, uživanje u tišini, penjanje na vrh brda, gledanje u oči – prezahtevno je i predugo traje.

A da vam dokažemo suprotno?

Hajde ovako:

Organizujte večeru. Pozovite najmanje 8 ljudi. Spremite brdo hrane. Iz glave ili maminog kuvara, ne sa telefona. Pustite ploču. Zamolite sve goste da ostave telefon na ulazu. Stišanog tona, podrazumeva se.

Sedite za sto. Budite i vi i gosti malo nervozni zbog nedostatka telefona. Uzvrpoljite se slobodno. Pomislite čak kako je ovo bila glupa ideja. A onda, zapodenite neku temu. Bilo koju. O ljubavi, poskupljenju hleba, besmislu štampanih medija u današnje doba, nešto o klimatskim promenama, plišanoj revoluciji, pandama i njihovom jelovniku… Bukvalno bilo šta.

Gledajte kako vaši gosti pale lampice u mozgu, pokušavaju da se sete, hvata ih panika što ne mogu da konsultuju Google, trude se još malo i onda krene.

Šta?

Kako šta?

Pa, prirodni, organski razgovor, neprekinut gledanjem slika kako se beba prvi put kupa ili jede čvrstu hranu. U kojem nećeš trijumfovati samo zato što imaš najbrže prste da proveriš info na netu.

Gledajte dalje kako se druženje polako odvija u najboljoj mogućoj atmosferi. Izdržite do kraja bez telefona, naglasite da je strogo zabranjena upotreba. I videćete, dobićete one stare prijatelje nazad. Što ste se za susret dogovarali bez greške, iako su postojali samo fiksni telefoni i njihovo nužno zlo – dvojnici. Posmatrajte radoznalo kako se debata zahuhtava, kako se javljaju oni što zaista znaju a oni pametnjakovići što svako malo konsultuju mobilni tokom neke rasprave – e, uživajte dok njih gledate kako ćute i grickaju nokte od neizdrža da provere o čemu se to priča!

Ipak, dozvolite onim prijateljima kojima su deca čuvana da na smenu i na sat vremena ipak provere telefon.

Ali, za sto da ga ne donose. On će već biti zauzet. I to cepkanom butkicom.

I na kraju, ubedite svoju ekscentričnu kumu da ipak ponese svoj telefon kad krene kući, ma iako ste joj otvorili oči i ona sada više ni živa neće taći tu đavolju aparaturu. Dogovorite sledeću večeru kod nje, pa zapamtite ko se sve javio da takođe ugosti, pa krenite redom. Neka ovo baš postane vaša stvar. Jednom mesečno večere bez telefona. U inat kendi kraš sagi.

Pikanti sendviči sa cepkanom butkicom i kupus salata sa renom

Priprema:

Butkicu stavite u šerpu i nalijte vode tako da je prekrije sa 2 prsta, ubacite kocku supe i kuvajte na srednjoj vatri dok ne provri. Tada smanjite vatru na tiho, poklopite i kuvajte 90 minuta. Ovaj korak možete uraditi i noć pre. U tom slučaju šerpu sa butkicom stavite u frižider dok vam ne zatreba. Zagrejte rernu na 200°C i stavite vodu u šerpu pa na vatru da proključa. Za to vreme oljuštite krompir i batat pa ih isecite na približno iste komade kao na slici. Time ćete osigurati da se u isto vreme skuvaju i ispeku. Ubacite ih u ključalu vodu koju ste blago posolili pa ih kuvajte nekih 5-7 minuta. Podmažite tepsiju i u nju ubacite krompir i batat, nauljite ih i dobro začinite solju i biberom.

Sve dobro promešajte i pomerite ka stranicama tepsije tako da napravite mesto za butkicu u sredini. Skinite meso sa kosti butkice pa krupne komade, kao i sve one sitnije stavite u sredinu tepsije. Malo je nauljite pa pobacajte po celoj tepsiji ruzmarin i majčinu dušicu. Zgečite neoljuštene čenove belog luka pa svaki čen zadenite između krompira, ali nemojte ga ljuštiti. Dobro pokrijte folijom pa pecite 40 minuta ili dok se krompir i batat sasvim ne skuvaju. Zatim pojačajte teperaturu na 220°C pa otkrijte povrće, a ostavite pokrivenu samo butkicu.

Nju otkrijte tek kada krompir i batat počnu da se zlate i pecite tako otkriveno nekih 10 minuta. U tom procesu okrenite butkicu jednom. Kada je gotovo iscepkajte butkicu na trakice i uvaljajte je u karamelizovane sokove koje pustila ona sama zajedno sa povrćem. Dok se meso peče, napravite salatu. Naseckajte oba kupusa na tanke trakice, šargarepu krupno narendajte pa ih stavite zajedno u jedan sud. U posebnoj činiji pomešajte limun, sirće, so i šećer pa mešajte dok se šećer ne rastvori. Probajte pa dodajte još šećera ako je prekiselo. Zatim prelijte ovaj dresing preko kupusa i uposlite prste. Jedno 3 minuta “mesite” kupus tako da upije što više tečnosti i ukusa iz dresinga. Osetićete kako je omekšao i kako je količina spasnula. To je znak da prestanete. Onda dodajte majonez sa renom, promešajte da se sve sjedini i ostavite u frižider.

Preostaje vam samo da sastavite sendviče. Kajzerice isecite na pola, na donji deo namažite jedan čen belog luka koji se ispekao u svojoj ljusci i u tom procesu postao kremast. Preko njega stavite kašiku Mexicana preliva, zatim butkicu pa salatu u istoj razmeri. Poklopite sendvič sa drugom polovinom kajzerice, pritisnite ga tako da gornji deo odmah upije deo sokova i zagrizite.

Sastojci:

  • 1kg dimljene svinjske butkice
  • 1 kocka supe
  • 2 bela kropira
  • 1 batat
  • Dijamant ulje za posipanje
  • so i biber
  • 2 grančice majčine dušice
  • 1 grančica ruzmarina
  • 4 čena belog luka
  • 4 kašike Mexicana salatnog preliva
  • 4 kajzerice
  • 1/2 manje glavice kupusa
  • 1/2 manje glavice ljubičastog kupusa
  • 1 srednja šargarepa
  • 1 limun
  • 2 kafene kašičice Dijamant jabukovog sirćeta
  • 2-3 kafene kašičice šećera
  • 1 kafena kašičica soli
  • 2 kašike Dijamant preliva sa renom
Ocenite članak
[Ukupno: 2 Prosečno: 5]