Obraćamo se svima vama što ujutro oko 15 do 9 stojite u redu lokalne pekare i mislite se da li rol viršlu ili slanu kiflu ili možda onako muški, da probate da savladate burek našte srca… Znamo koliko vam je dosta brzih doručaka i znamo da ste probali svašta da izbegnete to. I musli, i da ustanete ranije, i smoothie sa ćoška (posebno se “rado” sećate onih pokušaja da doručkujete brokoli, limun i još koješta drugo u istom)… I, ništa. Opet se svako jutro nalazite licem u lice sa brdom testa i podosta nekih emulgatora, šećera, stabilizatora, produživača svežine.

I ponovo je možda prvi zalogaj zanosan, jer vrući kroasan je ipak vrući kroasan. Drugi je ok, a već treći vam liči na karton dok je poslednji obavezno najava neke nedefinisane muke, u stvari pre neke težine u stomaku i nekako tek tada shvatite da vam se ipak još uvek spava. Jogurt malo pomogne ali je u sukobu sa kafom koju ćete sigurno popiti čim stignete, tako da je kod vas nekako uvek bitka.

A kamo oni jutarnji obedi koje je pripremala mama pred školu, kamo one uredno i dirljivo spakovane užine? Kako to da ste odrasli i sada vi nekome morate da spremate užinu, a da niste to ni primetili? I da li vam je sada malo jasnije kako je to živela vaša mama, jedući ostatke vašeg doručka ili čekajući u redu za dve pogačice pred posao? Gde god da je, znamo da joj nije drago da njeno ljubimče trpa u sebe okrajak od nečijeg sendviča, podgrejanu rol viršlu ili još gore, samo kafu na prazan stomak. Uvek je govorila da je doručak važan i da nema mrdanja od stola (hej, od stola – a ne trotoara ili lifta gde obično u tri zalogaja završite najvažniji obrok dana!) dok se ne pojede barem ¾ i ne popije cela šolja mleka sa medom koje ni-sami-ne-znamo-kada stigne da ugreje i iznese, sveže našminkana, sa sređenom frizurom i obučena za posao.

A znate šta bi jako volela vaša mama?

Mislimo – pored toga da doručkujete zdravo, raznovrsno i kvalitetno.

Vaša mama bi najviše volela da uživate u buđenju novog dana. Da cvrkućete, zviždućete i prosto letite po kući, dok sasvim nehajno i onako usput obavljate sve te visinske pripreme za još jedan dnevni vorteks. Ona bi volela da je prvi zalogaj simfonija ukusa i mirisa, da vas prožme celim telom neko blaženstvo i uživanje i da možete da žvaćete polako, bez žurbe – jer, realno, pet minuta stvarno uvek možete da nađete i posvetite ih samo vašim nepcima.

Mama bi volela da taj zalogaj zalijete i nekom tekućinom koja vam prija, recimo kakaom. Ma, ko kaže da smo matori za to čokoladno mleko? Pa eno ih Francuzi, svako jutro tope štanglu crne čokolade u vrućem mleku, piju to iz nekakvih šolja (bez drške i iz kojih biste vi jeli supu, recimo) i niko im ne kaže da su infantilni.

Zato, ne berite brigu o tome. Više se vi brinite kako da se organizujete da vam doručak ne bude okidač za čir, holesterol ili trigliceride. Mi, naravno, imamo neki predlog a vi vidite da li ćete da prihvatite savet ili vas ponovo možemo naći u 15 do 9 u pekari na uglu.

Naš predlog podrazumeva potrošenih u vrh glave 10ak minuta uveče.

Američki Indijanci su koristili samleveni kukuruz hiljadama godina. Mi na Balkanu, tu privilegiju imamo tek od XVII veka dok je ostatak Evrope u kukuruzu uživao možda dvestotinjak godina više od nas. Tako da, ako krenete nekom strancu u sred Skadarlije da se kunete da je proja još jedan srpski izum, zaustavite se i umesto Srba, spomenite ipak Čiroki, Čikasa, Čokta i Krik indijance.

Naravno, svaki narod i svako vreme je kukuruzni hleb prilagođavao sebi i okolnostima, pa baš originalna, starinska proja pomalo i jeste naš izum. Jednostavna je, brza za pripremu i ne zahteva puno sastojaka jer je ipak to bilo sirotinjsko jelo. Posvetite joj se uveče a ujutro uživajte za svojim stolom, kao čovek – bez potrebe da tostirate hleb, vadite sve iz frižidera za sendviče ili seckate voće za musli…

Dovoljni su jedan nož i gladna usta.

Proju isecite, podelite svim ukućanima, smotajte bose noge u kraj pidžame i posvetite sebi, svojoj porodici, svojim nepcima i celom telu tih prokletih pet minuta! Jer ako to nemate, onda dođavola sve, šta možete očekivati od tog dana i od života uopšte?!

P.S.

A u pekaru vikendom, na vruć burek, pa da cela kuća zamiriše! Tako može i to je ok.

Hajde, odlepite se od telefona ili kompjutera i trk u kuhinju. Ujutro ćete nam biti zahvalni, verujte.

Ime mu je proja i drži svežinu i bez onih turbo, mega i ultra poboljšivača ukusa. Tajna ovog drevnog hleba je ujedno i njegova najveća snaga – kukuruz!