Čija baka nije mirisala na cimet? Kao i poneka tetka, ujna, strina…

Retko čija.

U stvari, možda je bolje da pitamo čije detinjstvo nije mirisalo na cimet. Koje to dete nije otvaralo fioku sa začinima na bakinom kredencu, samo da bi ga zapahnuo tajanstveni miris pomešanih začina iz dalekog sveta? I uvek ali, uvek – cimet bi prednjačio i nadjačao bi sve one šafrane, bosiljke, žalfije, origana…

I morate priznati, cimet je zaista tako neodoljivog i punog mirisa, skoro kao da ima moć da nas zavrti oko planete u tom jednom udisaju. Kao da se odjednom nađemo na Šri Lanci ili u drevnoj Kini. Kroz glavu nam prođu dugačka putovanja vozom, prepuni kupei, stanice, veliki brodovi, kočije, stari kožni koferi izlepljeni nalepnicama sa mnogih putovanja, pasoši išarani pečatima sa nekim neobičnim slovima koje ne prepoznajemo. Toliko toga stane u jedan susret sa mirisom cimeta.

A ukus?

Ukus nas ne vodi daleko u svet, već negde mnogo bliže. U same dubine naše duše, u bezbrižna sećanja. Rendana jabuka sa šećerom i cimetom u lenja božićna jutra. Još vruće pite posle sankanja, dok sušimo mokre čarape na radijatoru i čekamo da se vreli čaj ohladi. Keksići koje svi veselo grickamo dok kitimo jelku i zadirkujemo jedni druge. Kiflice kojima se zasladimo posle podvarka i ćurke za novogodišnje veče, a pre reform torte.

Nemojte ni da počnemo o zdelicama sutlijaša koji se puši sa simsa topeći ostatke snega ispod sebe, posut narandžastim čarobnim prahom. I koliko je samo dece pokleklo pred vratima sna, samo zato što ih je topli griz sa cimetom umirio, zarumenevši im male obraze i uspavavši ih sa slatkim coktavim zevom…

I čekala se ponoć uz mleko sa medom i prstohvatom cimeta, i kuća je toplo mirisala dok su svećice sa jelke žmirkale – nestrpljive da vide šta to zaista nova godina donosi.

I pakovale su se slatke užine koje celu učionicu ispune ovom nežnom aromom, pa se glavice sjate oko srećnog drugara kome je mama spakovala ovo divno čudo.

I jeo se cimet i na plaži, umivalo se morem. A tek skijanja!

Čaj sa cimetom i kolačići u svakoj pauzi, dok noge još drhte od teških skija.

Nema šta. Cimet je zaista čarobni deo svačijeg detinjstva. Čak i kad zaboli glava od broja svećica na torti, čak i kada srebrne niti prošaraju kosu – miris i ukus cimeta vraćaju nas u mamin zagrljaj i u vremena kada je sve nekako bilo toplo i treperavo, kao na starim fotografijama.  Kada su Nove godine bila jedna od dve šansi (druga je naravno rođendan) da dobijete tu toliko željenu igračku, sedmu po redu – dok ih deca danas broje u deseticama. Kada se poklon uvijao u tanki srebrni papir a sneg smo pravili od vate i stiropora. Cimet je uvek bio tu. Jer, njegovu toplinu i nežnost prepoznaju ljudi već hiljadama godina!

Naime, cimet se spominje već 2800 godina pre Hrista, i to u rukopisima na sanskritu! Inače, prvi zapisani trag o ovom čarobnom začinu dolazi nam iz stare Kine. Zamislite sada nekog starog Kineza kako posmatra bakine srebrne štapiće za jelo i seća se kako mu je baka pravila sladoled od snega, cimeta i vanile. Zaista, cimet govori univerzalnim jezikom! Jezikom srca i lepih sećanja.

A kako uopšte nastaje ovaj zavodljivi i nostalgični začin?

Kao što obično biva u prirodi, ova raskošna i slatkasta mirođija finog mirisa krije se u prilično neuglednom malom zimzelenom drvetu nalik lovoru. Kora ovog drveta krije sve tajne našeg detinjstva. Spoljna kora se oguli i baci, dok se unutrašnja uvije u štapiće promera oko 2, 5 cm. Inače, postoji između 50 i 250 vrsta cimeta, ali su dve vrste glavne: cejlonski cimet (Cinnamomum zeylanicum) i kasija (Cinnamomum cassia).

Iako se u evropskoj kuhinji ovaj nostalgičan i mirisan začin uglavnom koristi u pripremi poslastica, u kuhinjama severnoafričkih zemalja i Bliskog istoka koristi se u pripremi različitih slanih jela.

Na nama je bilo da vam cimet uvedemo na velika vrata, ili bolje rečeno – kroz mali poklopac našeg novog Dijamant margarina sa cimetom, a na vama je da upotrebite svu svoju dečiju maštu koja je zaostala po ćoškovima svakodnevice i svojim ukućanima priredite praznike za pamćenje.

Ispunite kuću cimetom i ispunili ste je srećom i lepim uspomenama. Jer, jedino lepše od dobrih uspomena je kada ih zaista i pravite, taj trenutak koji će kasnije postati vasa tajna kućica na drvetu u koju bežite u svojim mislima, vaše sigurno mesto… Tamo vas uvek čeka mirisni zagrljaj cimeta.