U sve se meša ljubav

Uoči praznika, svi se vraćamo kući. Tih par dana smo svi na okupu, moje dve sestre, mama, tata i ja. Tih dana se puno jede, puno mesi, peče i ukrašava. Svake godine mama kaže kako sledeće nećemo praviti šubarice, Ruske kape kako inače te kolačiće zovu. Dosadilo joj je, ima puno posla oko njih, ima puno novih recepta, šta smo svi zapeli za te kolačiće nije joj jasno, To je omiljeni kolač moga tate. I tako pošto jedan dan , kada se svi okupimo potrošimo na dosadjivanje i nagovaranje mame da ipak pravimo šubarice, ona pristane, kupi materijal, i sledeci dan se počinje. Dok se probudimo, ona ispeče kore. Doručkujemo i svako dobije svoj zadatak. Mama kuva fil, ja secem koru, sestre mažu kore filom, a tata nadgleda. Ko je najmanje umoran posle pravi glazuru, ali svi imamo obavezu da pravimo društvo osobi koja pravi glazuru. Tu se usput puno šala zbija na tatin račun. On uvek zna najbolje kako se prave šubarice, iako ima oko sebe četiri žene. Meša se u sve, pa ga zovemo Dijamant margarin. Ne ljuti se, nego se zajedno sa nama dobro nasmeje svaki put kada neku od nas ispravi za nešto, pa mu mi odgovorimo sa “Jasno, gospodine margarin”. Taj dan u godini, pored preukusnih kolačića, je topao, pun osmeha, šala i porodice. Kada se približava zima, i Božić svi smo nostalgični i počinjemo da se spremamo za odlazak kući.