Boja biljnog ulja potiče od prirodnih pigmenata koji se nalaze u samoj biljci (uljarici) od koje se ulje proizvodi. Reč je o hlorofilima (zelena boja), karotenoidima (crvena boja) i ksantofilima (žuta boja) odnosno materijama koje omogućavaju biljkama da vrše fotosintezu.

Na količine pojedinih pigmenata u biljci veoma utiče karakteristika sezone uzgoja. Veća količina osunčanih dana dovodi do povećanja sadržaja zelene boje, dok manja osunčanost povećava crvene i žute boje. Na strukturu tih boja utiče i stepen zrelosti semena tokom procesa žetve. Nedovoljno zrela semena imaju veći udeo zelene boje. U momentu žetve, koja se u našoj zemlji odvija tokom avgusta, je gotovo nemoguće obezbediti ravnomeran nivo zrelosti semena. Prerada semena dovodi do toga da boje prelaze u samo ulje, što je razlog intenzivne tamne boje sirovog ulja.

Jestivo rafinisano ulje suncokreta se dobija preradom – rafinacijom sirovog suncokretovog ulja. Proces rafinacije ima za cilj da se iz sirovog ulja izdvoje sve komponente koje su nepoželjne, bez obzira da li je reč o materijama koje se prirodno nalaze u ulju ili o materijama koje su dospele u toku prethodnih faza proizvodnje. Na primer, slobodne masne kiseline i raspadnuti delovi triglicerida (ulja) su materije koje se prirodno nalaze u sirovom ulju, a nepoželjne su u finalnom jestivom rafinisanom ulju. Materije koje spadaju u kategoriju kontaminenata, koji potencijalno dospevaju u sirovo ulje i to još od njive (npr. pojedini pesticidi ili teški metali) se takođe uklanjaju rafinacijom.

Rafinacija biljnih ulja uključuje sledeće operacije: neutralizacija (uz uklanjanje voskova), beljenje i dezodorizacija. Rafinacija ulja se može odvijati na dva načina – hemijski ili fizički. Oba imaju istu svrhu prerade, kao i iste kriterijume kvaliteta i zdravstvene bezbednosti, da bi se smatrala uspešnim. Jedina suštinska razlika, koja se na sam proizvod odražava, je boja ulja.

Proces hemijske rafinacije uvek daje svetlije ili bleđe ulje, a fizičke daje ulje intenzivnije boje. Boja ulja, kao što je navedeno, potiče od biljnih pigmenata koji zaostaju u finalnom proizvodu i nisu ni na koji način povezani sa kvalitetom ili zdravstvenom bezbednošću. Jako je važno da naglasimo, da intenzitet boje ulja nije propisan, ni jednim, kako srpskim, tako i evropskim propisom i predstavlja zapravo samo komercijalni identitet proizvoda.

Dijamant u svom proizvodnom procesu koristi hemijsku rafinaciju ulja. Usled povećane potražnje, a u skladu sa potrebama tržišta (npr. u situacijama ograničenih kapaciteta/remont/zalihe/efikasnosti…) kompanija daje svoju robu/sirovo ulje na uslužnu rafinaciju drugim uljarama, koje koriste fizičku rafinaciju i zato dolazi do odstupanja boje, odnosno do pojave dve boje ulja unutar istog brenda. Pored rafinacije na boju ulja utiču i drugi faktori: izloženost flaširanog ulja sunčevoj svetlosti kao i veštačkim izvorima svetlosti u prodajnim objektima.

Iz svega navedenog, možemo da potvrdimo da potrošači ni na koji način nisu oštećeni za ukus i kvalitet našeg proizvoda. Jestivo rafinisano suncokretovo ulje podleže izuzetno strogim regulativama kvaliteta, tako da nema prostora za odstupanje.

Istorija rafinacije u Srbiji:

Sredinom 20. veka u Srbiji su se prvi put pojavile rafinerije suncokretovog ulja. Tada su sve uljare imale istu tehnologiju – hemijsku rafinaciju koja je davala izuzuzetno svetlo ulje. Bleda boja suncokretovog ulja je osim potvrde kupcima bila i svojevrsni garant da je reč o rafinisanom, a ne sirovom ulju. Zahtev za ulje te boje je bio isključiv do pre 20 godina, kada su se prvi put u Srbiji pojavile rafinerije koje rade fizičku rafinaciju i koje su počele da na tržište stavljaju ulje tamnije boje. Sa druge strane, većina novijih fabrika u okruženju počela je sa proizvodnjom tamnijeg ulja.