Zanimljivosti

Postoje ljudi koji obožavaju da kuvaju i jedu. Postoje i oni koji obožavaju samo da jedu ili samo da kuvaju. Koji god da ste tip, ukoliko nemate svog privatnog kuvara (tu ne spada mama, ako nemate ispod 18 godina, vreme da odletite iz gnezda je sigurno već prošlo), kuvanje vam ne gine. Odakle početi?

Bilo da ste „gušter“* za šporetom ili ste „džomba“* a odlučni da iz korena promenite svoje kulinarske navike – mi smo tu da vam na srebrnoj tacni serviramo spisak neophodnih namirnica za jednostavno i kreativno kuvanje.

U prevodu: zamislite da ulazite u potpuno praznu kuhinju i da morate da napravite spisak za prvu kupovinu. Teško je, zar ne?

Nama nije bilo teško da specijalno za vas sastavimo listu najvažnijih namirnica. Vaše je da se preslišate i dokupite ono što vam nedostaje ili pak da krenete od nule.

Iako je poreklom iz Azije, još od XIII veka se koristi na tlu Španije a u Italiji tek od XV veka. Danas je baš Italija najveći evropski izvoznik pirinča a skoro da ne postoji zemlja u kojoj on nema glavnu ulogu u nekom jelu. Na svetu postoji preko 40.000 različitih vrsta ove biljke koja nas daruje svojim ukusnim semenom. Bilo da je u pitanju pilav, sarma, rižoto ili sutlijaš – nećete daleko stići bez barem jedne kese nekog od ovih tipova pirinča:

• Kočanski pirinač u sebi sadrži dosta skroba pa je idealan za rižota i sutlijaše jer lepo sjedinjuje sastojke.
• Arborio pirinač kratkog zrna je takođe dobar za rižota jer mu omogućava da bude divan i kremast.
• Basmati je ime dobio po indijskoj reči za miris. Njegova aroma je daleko poznata i u samom dodiru sa vrućom vodom ona dominira kuhinjom. Inače, iskusni kuvari znaju da se basmati potapa u hladnu vodu barem pola sata pre kuvanja. Savršen za egzotična i slana jela.
• Jasmin pirinač osvaja svojom nežnom cvetnom aromom a poželjno je dobro isprati pre kuvanja kako bi se oslobodio višak skroba. Najviše se koristi za jela gde je važno da zrna ostanu cela, kao što je recimo španska paelja.

Bez barem nekoliko začina na polici, kuhinja je samo obična prostorija a o kvalitetnom kuvanju nema ni govora. Kako nam se bliži zima, sveži začini su nam se teže dostupni ali zato pogledajte OVDE kako smo se snašli i napravili našu vansezonsku zalihu. Čak i bez toga, postoji barem 20 začina sa kojima i najobičnija pasta samo sa Dijamant Mediteran uljem postaje ukusna i neodoljiva. Začine bismo podelili u nekoliko kategorija:

• Sveži: bosiljak za salate i sosove, peršun za supu, ruzmarin za meso, mirođija za grašak, vlašac za jaja i krompir, đumbir za marinadu, čaj ili jutarnje žitarice sa voćem
• Suvi (celi, mrvljeni ili mleveni): aleva paprika (slatka i ljuta) za kuvana jela, lovor za pasulj recimo, origano za picu, biber za bukvalno sve, majoran za jagnjetinu, slačica za sosove, prah od belog luka za povrće iz rerne
• Slatki: cimet za sutlijaš, knedle sa šljivama, griz, pečenu bundevu ili jabuke, klinčić za kuvano vino, muskatni oraščić za puding, štapići vanile za aromatizovano mleko, žuti fil ili sladoled od vanile

Svašta se priča o Marku Polu. Te lagao je, te nije, te bio je u Kini, te nije… Ko će ga znati? Za sad se zvanično sumnja da je upravo on doneo testeninu iz Kine gde se proizvodila i pre 4000 godina. Mi ćemo smatrati da je to tačno i uvek ćemo mu biti beskrajno zahvalni što je toliko obogatio i pojednostavio naše kuvanje. Odaberite vaš tip testenine:

• Špageti su dugačke i tanke a idealne su za lagane i kremaste sosove
• Rigatoni su kratke i široke, šuplje i rebraste strukture, savršene za gušći sos
• Farfale su one slatke mašnice
• Fusili su federi
• Pene rigate su slične rigatonima samo su zasečene na krajevima
• Taljatele su duga i tanka pasta koja liči na gnezdo dok se ne skuva
• Lazanje su tanke ploče od paste koje služe kao kore za istoimeno jelo

Pored svih švajcarskih, francuskih i italijanskih sireva, naučnici su najstarije ostatke ove namirnice pronašli na tlu današnje Poljske i to starosti od preko 7500 godina! Bilo kako bilo, mi danas ne možemo da zamislimo svet hrane bez sira. Jedemo ga sa dobrim hlebom, mažemo na isti, ubacujemo u salatu, rendamo preko paste, punimo pite, pravimo sosove… Evo nekih osnovnih sireva, jer zaista nemamo mesta za preko 1000 vrsta koliko postoji širom sveta:

• Čedar sir, isključivo engleski proizvod, varira u teksturi od mekanog mladog do tvrdog starog. Od bele, preko žute i narandžaste boje je. Ukus mu je kiselkast i nalik orašastim plodovima.
• Edamer nam dolazi iz holandskog grada Edama. Presvučen je uglavnom crvenim voskom i tako je još od XIV veka. Nekada je obavezno bio u obliku kugle.
• Ementaler smo sigurno prvi put videli na crtanom filmu. Ovaj švajcarski sir je najpoznatiji po velikim rupama i po tome što stari kao vino – što stariji, to bolji.
• Gauda je holandski sir sa tradicijom dugom preko 700 godina.
• Kamamber je po ukusu sličan šampinjonima, iako tako ne zvuči, divno ide uz džem a nekada se proizvodio isključivo u manastirima.
• Gorgonzola je najukusniji antibiotik na svetu. I da budemo precizni, najukusniji penicilin na svetu! Dolazi nam iz Italije i zelena plesan u njemu je dakle i stvarno lekovita.
• Mocarela je bebi sir poreklom iz Italije a pravi se od izuzetno masnog bivoljeg mleka.

Prvi ikada pisani tragovi, klinastim pismom sa teritorije drevnog Vavilona, pominju i med. Dakle, prvo smo jeli med pa tek onda naučili da pišemo o tome. Verovatno postoji dobar razlog za to. Izuzetno zahvalna namirnica kojoj ćete namenu naći od prve jutarnje kašike na prazan stomak, pa do čuvenog preliva za razne salate od meda, balzamika i senfa. Bilo da odaberete tamni planinski med, livadski, cvetni ili od samo jedne vrste drveta, poput lipe ili bagrema, nećete pogrešiti ako vam je uvek pri ruci.

Med, naravno, ruku pod ruku ide sa čajem. I to ne samo zimi. Leti čaj ohladite, zasladite medom i poslužite sa kockicama leda. Osnovni izbor čajeva mora uključivati nanu, kamilicu, žalfiju, cvetni, zeleni i crni.