U sve se meša ljubav

Te ruke, slične mojima, samo nešto mekše, one maze, grle i džepove guraju čokoladne bananice i crvene novčanice, iako sam već odavno svoj čovek

Na Olimpijadi ljubavi, višegodišnji pobednik i neumoljivi šampion bi bila ona.

Moja jedina, najlepša, najmilija Baka.

Njena kuća miriše kao ni jedno drugo mesto na ovoj planeti. Mirisi čaja od pitome nane, supe sa domaćim rezancima i zelnika stidljivo ispunjuju nozdrve i šire srce na veličinu terena za golf. Iako je skroz golo srce je na sigurnom, u miru, srce je kod kuće, sme da veruje. I ma koliko svećica oduvala na torti koji mesec pre, ponovo sam dete.

Zasučem rukave i ona mi daje svoju omiljenu kecelju, da se ne uprljam. Brašno je posuto po radnoj površini i ruke su mi u testu. Želim da je zadivim, pa svom snagom stistkam testo i premećem ga. Smeje se i grdi, kaže kako ću sad sa obe prljave ruke otvarati tegle s brašnom, solju.

,,Dok je jedna ruka u testu i s njime se poigrava, druga ti ruka uvek mora biti čista. Ajde, ajde, pa neće ti valjda sve biti musavo. Nisi ti iz takve kuće.“ – odzvanja mi u ušima.

Ušuškali smo ga u ćebence, kao novorođenče. Pijemo čaj i divanimo se na dvosedu dok čekamo da naraste. Pucketa hrast u furunici bubnjari.

Pomaže mi da podelimo testo na 10 jednakih obgica. Kao da ih je laserskom preciznošću merila, svaka je jednaka sa ovom pored. Razvlači prvu koru, dok ja gledam. Toliko su joj ruke brze i spretne, mislim da bi sve ovo isto mogla i spovezom na očima. Ruke joj klize po oklagiji, gotovo da plešu. Kora je tanana i meka, bez i jedne pukotine na sebi.

Pokušavam isto. Kora se kida se i vraća, ne zadržava oblik. Pitam je da li čovek mora da se rodi s tim. Ona kaže da je uprkos verovanju, sve samo do prakse i ljubavi.

„Ih, kad se ljubav umeša, kad budeš mesila za nekog od krvi tvoje, videćeš već… To će samo ići!“

Ređamo koru, pa još jednu, onda malo praziluka i zelja. I opet kore. Na kraju pravimo vitku, kaže zaštitini znak svake domaćice. Uplećemo koru s korom i ruke nam se igraju.

Dok se zelnik peče i širi svoj prepoznatljiv miris ostaje nam vremena za sve te priče o tome kako je bilo pre kada je ljubav bila jedino što se računa.