U sve se meša ljubav

Na požutelim, filovima uflekanim stranicama kuvara, divnim gotovo kaligrafskim rukopisom pisala je recepte moja baka. Od kako je deda umro i ona je počela da se sprema na svoj put ka njihovom ponovnom susretu. I spremala je mami i meni recepte da ne budemo gladne slučajno kad nas ostavi. Prepun poslastica, najlepših žerbo kocki, pica koje su izlazile iz tepsije koliko bi narasle, kompota od „ananasa“ napravljenog od tikvica i step soka u doba krize… Ali jedan recept je posebno želela da nam ostavi u amanet, a to su bili kroasani sa kremom. Ta hrskavost i mekoća, slast i mirisi bili su odlika samo njenih kroasana i obeležja onih buđenja kad je ona u gostima. I koliko god se trudila da znanje prenese, savršene kroasane otišle su zajedno sa njenom savršenom i nesebičnom ljubavlju. Ni jedne ruke nisu imale tu toplinu da se od njih kao testo kvasa… Čak i danas, kad ne mogu ili ne želim da sebi priznam koliko mi nedostaje, nekako mi baš nedostaju kroasani…