Malo ljudi zna da je pita u stvari srednjovekovna varijanta plastične kutije, tupperwear-a. Objasnićemo. Srednji vek je, kako znamo, bio doba kada nije bilo uputno dozvoliti ni najmanjoj količini hrane da propadne. Iskorišćavalo se sve do poslednje mrve. Ostaci ručka su obično završavali između dve kore, pomešani sa dodatnim začinima i posluženi za večeru kao kompletno nov obrok. Ovaj praktični i ukusni običaj se toliko uvrežio da je preteča današnje pite uživala veliku popularnost.

Dok se plebs davio u pitama sa raznim nadevima između dve kore od testa, aristokratija je uživala u nečemu što slobodno možemo nazvati kabriolet varijantom pite – tartu. Samo jedna kora dozvoljavala je dvorskim kuvarima da od nadeva naprave čudo u kome uživaju i oči i nepca i tako su počeli da je koriste kao platno za svoje slike od začina, voća, raznih kremova pa čak i mesa i povrća. To je veoma zabavljalo blaziranu gospodu koja je već sve videla i tart je postao hit! Mogao je biti sladak, slan pa i veoma pikantan, ali je primat na kraju ipak odneo slatki tart a iz tog vremena varijanta sa limunom i narančom ostaje klasik za poznavaoce.

Bliži rođak slanog tarta je kiš koji je, odvojivši se od tradicije tarta, započeo svoj bogati život o kome ćemo drugom prilikom.

Sada vam donosimo recept za božanstveni tart sa kruškama. Odabrali smo kruške iz nekoliko razloga. Prvi je jednostavan i prirodan: sezona im je. Drugi takođe: preukusne su. A treći pomalo ima veze sa njenim nutritivnim vrednostima. Kruška je bogata je vlaknima, flavonoidima i antioksidansima koji nas verno štite od starenja i gojenja. Malo li je?

Izvorno, kruška potiče iz obalnog područja Starog sveta, od zapadne Evrope i severne Afrike, pa istokom preko dobrog dela Azije. Postoje naučne tvrdnje da je kruška bila popularna još u doba praistorije a dokazi u prilog ovome dolaze sa arheoloških istraživanja u blizini Ciriha. Dakle, jednu praistorijsku namirnicu smo spojili sa srednjovekovnom pitom kako bi moderni čovek mogao da uživa.