More je za štrebere – Dobro jutro u komšiluku

More je za štrebere – Dobro jutro u komšiluku

More je za štrebere – Dobro jutro u komšiluku

Čim stigne leto, eto i dileme koji kupaći odabrati, da li je telo u željenoj formi, da li je pronađen idealan smeštaj, da li je gužva na plaži, da li doleću pčele na voćnu užinu pored mora i milion drugih sitnica. Znamo, znamo, more leči, svi su lepši kad malo pocrne a o letnjim avanturama da ne pričamo. Ali, sve vas kojima je dosta vrućine i pečenja na suncu, kojima je dosadno da satima leže na plaži a opet, nije dovoljno zabavno da te sate provedu u plažnom baru – mi razumemo i imamo rešenje.

Ko kaže da je leto rezervisano za more? Pa čak i planinu ili jezero? Zašto ovaj letnji odmor ne biste proveli tabanajući po svetu, obilazeći stari kontinet i otkrivajući njegove tajne i šarm?

Evo, mi predlažemo tri destinacije (plus, malu domaću užinu koju možete poneti na put). Sve tri su blizu, uzbudljive i pomalo skrajnute u moru ponuda za prenapućenu Barselonu, skupi Pariz ili Rim koji, iako prelep, svima već pomalo izlazi na nos.

  1. Segedin

Zato što je blizu a i bije ga fama da se iz njega samo leti negde drugde ili se u njega ide po sir, potkošulje, Nutelu i orahe. Segedin je, inače, nakon Budimpešte i Debrecina po broju stanovnika treći grad u Mađarskoj. Poznat je kao grad sunca (super!), termalnih izvora (uživancija!) i paprika (mljac!)!

Dom je najvećeg trga u srednjoj Evropi, trga Sečenji na kome su se udobno smestile bronzane skulpture koje veličaju (ali i kude) Tisu i njenu neverovatnu moć da stvara i razara. Prošetajte svoje nove sandalice (kupljene u ovoj Meki šopinga) po segedinskom korzou, neka vas noge donesu do Žoter kuće u čijem prizemlju se nalazi legendarna poslastičarnica Virag čija je Žerbo torta second best, nakon budimpeštanske. Naparite oči na prelepom tornju Dimitrij, inače najstarijoj građevini u ovom gradu čiji je sat simbol srednjovekovnih univerziteta. Nedaleko je i srpska pravoslavna crkva posvećena Svetom Nikoli izgrađena 1778. godine, jedan je od retkih objekata „preživelih“ posle poplave koja je 1879. godine uništila grad. Posetite i Crnu kuću, Narodno pozorište, palate Dojč i Grof i vodotoranj.

Da vam ne bismo sve baš otkrivali, dodaćemo samo da obavezno posetite neku od čardi u kojima se uživa u odličnim slatko-slanim mađarskim đakonijama, vinu i čardašu. Setite se Dobro jutro margarina, sa svim ukusnim zalogajima.

2. Zagreb

Lepo kaže zvanična turistička stranica ovog grada – Upoznajte Zagreb, grad million srca! Samo 442 do Beograda, što bi rekao Bajaga, i naći ćete se u maloj Austro-Ugarskoj. Leti ovaj dragulj Istočne Evrope vrvi od turista kojima se na izbor daje veliki dijapazon kulturnih dešavanja. Od Letnjih noći teatra EXIT, preko Međunarodnog festivala kazališta lutaka, pa sve do Crossover muzičkog festivala – svako će naći nišu za sebe i svoja interesovanja. Usput razgledajte starinsku i ljupku arhitekturu, uživajte u jednom od mnogobrojnih gradskih parkova poput čarobnog Bundeka uz reku Savu ili Botaničkog vrta. Naši favoriti su Ribnjak, Grič ali i Art park u Štrosmajerovoj ulici. Osvežite se na Jarunu, zagrebačkom moru, a zatim pravac Katarinin, Markov ili Europski trg, Naravno, posedite malo na klupi sa Antun Gustav Matošem, zapušite uši kada topovi sa starog grada budu pucali u podne a zatim i zastanite malo u kolskom prolazu grada u kome pločice zahvalnosti bogorodici zagrebčani ostavljaju već stotinama godina. Još se umijte vodom sa Meštrovićevog Zdenca života ispred kazališta. Kada se dobrano umorite, osvežite se originalnom dalmatinskom trpezom u srcu Zagreba, u konobi Kod Dide, a zatim produžite 50ak metara i naći ćete se ispred bogatog Prirodnjačkog muzeja.

Usput upijajte zvuke ulice, posetite “plac”, odnosno pijacu na čijem ulazu stoji spomenik svim “kumicama”, tj. seljankama u čijim domaćim proizvodima uživaju mnoge generacije Zagreba. Pazarite i neki zagorski sir kojim ćete poslužiti prijatelje po povratku iz ovog čarobnog grada. Naravno, pozovite i nas na degustaciju.

3. Ljubljana

Emona, Laibach ili Lubiana, nazivi su za glavni grad Slovenije, Ljubljanu. Smeštena na reci Ljubljanici, ovaj grad je neiscrpni izvor tajanstvenih legendi, suživota sa prirodom i naravno, kuhinje od koje svaka dijeta pada u vodu (ili se barem odlaže do daljnjeg).

Jedna od glavnih legendi ovog grada je naravno ona u kojoj Jason iz družine Argonauta ubija čudovišnog zmaja i tako donosi mir i spokoj žiteljima. Sećanje na ovu zver (ma čega ona bila otelotvorenje) čuva se kroz glavni simbol grada koji je upravo zmaj!

Razgledanje ove minijaturne metropole počnite od Prešernovog trga na kome se šepuri živopisna franjevačka crkva Marijina Uznesenja kao i Prešernov spomenik. Nemojte propustiti ni centralnu apoteku i Hauptmanovu kuću. Produžite na jedinstveni most (koji je u stvari tri mosta u jednom) Tromostovlje. Legenda kaže da su u blizini ovog mosta trgovce koji bi se ogrešili o ljude ili zakon stavljali u kavez i “namakali” u reci. Pa ti varaj narod! Tako je nekada bilo. Samo kažemo.

Sa druge strane reke, nemojte propustiti Filipov dvorac i Kresiju, građevine koje služe kao ulaz u staro jezgro u kome vas čeka Mestni trg sa gradkom skupštinom iz XVIII veka kao i mermerna Robova fontana koja je omaž trima rekama koje oživljavaju Ljubljanu – Savi, krku i Ljubljanici.

Prednost toga što je Ljubljana tako mala je i to što možete sve obići a nećete ništa propustiti ako neki dan odvojite i za izlet na Bled, Bohinj ili Postojnu jamu gde živi simpatična čovečija ribica.

Kući se ne vraćajte bez da ste probali blejsku (bledsku) kremšnitu, prekmursku gibanicu, štrukle ili žganjce. Ukoliko ipak ne stignete, Dijamant proizvodi su uvek tu da vas podrže u nameri da originalni slovenački recept isprobate i kod svoje kuće.

Ovo su naši predlozi, a vi birajte. Gužva na plaži ili ulicama Barselone ili miran i živopisan obilazak komšiluka. Bilo kako bilo, za put pripremite laganu i ukusnu pitu sa višnjama.

Pita sa višnjama

Priprema

Pomešajte višnje, šećer i vanilin šećer. Ostavite da odstoji jedno pola sata a zatim dodajte i mleveni keks. Raširite koru i premažite Dobro jutro margarinom kako bi pita bila sočnija. Rasporedite nadev i uvijte pitu. Kada ste sve složili u pleh, premažite kore sa malo mleka (kada bude gotova, biće vam jasno zašto je kora tako mekana). Pecite u zagrejanoj rerni na 220 stepeni, jedno dvadesetak minuta ili dok korica ne porumeni.

Po želji, pitu pospite prah šećerom i složite u kutiju. Potrudite se da ne pojedete sve pre polaska na put.

Sastojci

  • Jedno pakovanje kora
  • Kilogram zamrznutih ili još bolje, svežih višanja
  • Šećer
  • Kesica vanilin šećera
  • Mleveni keks, oko 100-150g
  • 150g Dobro jutro margarina
  • Malo mleka
Ocenite članak
[Ukupno: 1 Prosečno: 5]