Ishrana u postu

Ishrana u postu

Ishrana i post

Božićni post uskoro počinje. Vernici, koji post sprovode u dužem vremenskom intervalu svoj ritam ishrane zasnovane na smanjenom unosu namirnica životinjskog porekla već dobro poznaju. Višenedeljni post je za njih duhovna priprema sa pričest i vreme radosti koje dolazi sa velikim praznikom, Božićem. Poneko želi da samo nedelju ili dve posti i potom se pričesti. Posnom hranom, koja je zasnovana na voću, povrću, žitaricama, morskim plodovima, biljnom ulju i koštunjavom voću dobro utičemo za naše zdravlje. Da li ipak možemo da pogrešimo sprovodeći verski post?

Stručnjaci za ishranu savetuju povremeno kontrolisano gladovanje koje čisti organizam i podstiče eliminaciju štetnih materija. Manje upućeni poistovećuju vegetarijanstvo i post kao načine ishrane kojima je zajedničko odricanje od mesa. Međutim, to nije tako. Post je deo skupa duhovnih praksi koje za cilj imaju pročišćenje duha i tela. Za razliku od vegetarijanstva koje je konstantan način promenjene ishrane, post je periodičan i strogo vremenski ograničen. Post ne isključuje iz jelovnika sve namirnice životinjskog porekla što je veći deo proizvoda koji su glavni izvor belančevina. Post nikako ne treba shvatiti kao dijetu ili gladovanje. Govorimo o drugačijem načinu odabira namirnica koje će se naći na trpezi, a ne o smanjivanju unosa hrane, redukovanju broja obroka, potpunom gladovanju, ili pak preteranom unosu dozvoljenih namirnica. Post jeste verska odluka koja će isključiti pojedine namirnice iz jelovnika na par dana ili nekoliko nedelja. Većina religija zagovara povremeni post, a post je, u suštini, potpuno na liniji modernih naučnih saznanja vezanih za zdravu ishranu. Ipak, ukoliko bolujete od neke bolesti  nije na odmet konsultacija dijetologa o tome da li i kako treba sprovoditi post. Neka zdravstvena stanja ga isključiju.

Post i njegove prednosti

Osnovna preporuka, i tako post i treba doživeti, je za vreme posnih obroka skromna količina hrane. Dakle odricanje ne samo od vrste već i od količina konzumiranih namirnica, odnosno suzdržavanje od uživanja u često suvišnim zalogajima koji donose i suvišne kalorije u svakodnevnoj ishrani.

To što se odričene neke vrste hrane nebi trebalo da znači da se od „dozvoljenih“ namirnica moraju pripremati nova izazovna i primamljiva jela. Jaka i pikantna jela nije na odmet na kratko zaboraviti, a blagost ukusa posnih jela uskoro bi mogla da vam otkriju lepotu ne preterivanja u gurmanskim zalogajima. Već sa par nedelja uzdržavanja zapažate jake i ne tako prijatne mirise nedozvoljenih jela, što samo znači da su vaša čula slobodnija, nezarobljena da prepoznaju dobro. Ujedno će vam ova vrsta hrane smanjiti i apetit.

Za vreme posta obično unosimo veće količine voća i povrća. Ove namirnice obiluju vitaminima i mineralima što će popraviti naš imunitet. To će se pozitivno odraziti i na izgled kože, noktiju i kose koji u zimskim mesecima jesu izlošeni većem oštećenju. Unošenjem veće količine namirnica koje sadrže celulozu, pospešuje se proces varenja i reguliše stolica. Osobe koje pate od zatvora osećaju veliki boljitak od ovakve ishrane. Dobra strana ishrane bogate vlaknima je stabilizacija nivoa šećera u krv i dodatno regulisanje vrednosti holesterola koji nesvarljiva vlakna eliminišu iz creva stolicom.

Osetljivi na laktozu koja se nalazi u mleku mogu zapaziti da ih u danima kada poste manje „muče“ gasovi i nadimanje stomaka. Dakle, četrdesetak dana posta može dobro da deluje na organe za varenje.

Prednost dajte kiselom kupusu

Zimnica postaje značajna na posnoj trpezi, i prava je riznica vitamina, minerala i vlakana kojih je u savremenoj ishrani malo. Pekmez, džem, krastavci, turšija, ajvar, kompot, kuvani paradajz bogat likopenom, će dodatno osnažiti zimski imunitet. Zimnica poput turšije i kiselog kupusa potpuno zadržava prirodna svojstva povrća. Kolumbovi moreplovci preživeše dugu plovidbu i osvojiše nove svetove jedući kiseli kupus koji je sprečio nastanak skorbuta, bolesti nedostatka vitamina C. Ki­se­li ku­pus sa­drži izo­ti­o­ci­ja­na­te – ma­te­ri­je ko­je spečavaju rast ma­lig­nih ćeli­ja. Ovih ma­te­ri­ja ne­ma u sirovom i ku­va­nom ku­pu­su. Inače, kiseo kupus je bogat vi­ta­mi­ni­ma, gvožđem i vlak­ni­ma. Šol­ja ki­se­log ku­pu­sa ima samo 44 ka­lo­ri­je. Sa­drži 2,2 gra­ma pro­te­i­na, 0,4 gra­ma ma­sti, 6,8 gra­ma uglje­nih hi­dra­ta, 8 gra­ma vla­ka­na, ma­lo vi­ta­mi­na A, vi­ta­mi­ne B1 i B2, 18 mi­li­gra­ma vi­ta­mi­na C, 730 mi­li­gra­ma so­li, ka­li­jum, kal­ci­jum i ma­lo gvožđa.  Kiseljenjem kupusa stvara se neophodan vitamin B12, veoma potreban našem organizmu za sve procese stvaranja crvenih krvnih zrnaca i održavanje optimalnih količina gvožđa u organizmu. Inače, vitamina B12 ima u mesu, pa je kiseli kupus vredna hrana vegana i vegetarijanaca. Kiseli kupus je, dakle, izuzetno zdrav, ali zbog viška soli kojom se čuva njegova svežina, nije za preporuku mnogim hroničnim bolesnicima. Šta učiniti, oprati ga od soli neposredno pre jela, to će značajno smanjiti opasnost od skoka pritiska i otoka.

Posni jelovnik čuva srce

Značajno smanjen unos namirnica životinjskog porekla u posnoj ishrani motiviše organizam da iskorišćava unutrašnje rezerve masti tako da se smanjuje nivo triglicerida i holesterola u krvi. Tradicionalni posni jelovnici zdravi su i zato što podrazumevaju smanjeni unos zasićenih masnoća koje su povezane s porastom lošeg holesterola, opasnog zbog toga što izaziva taloženje masnih naslaga na zidovima krvnih sudova (aterosklerozu). Posni jelovnik je zato naročito blagotvoran za srce i krvne sudove. Kad je kardiovaskularni sistem manje opterećen, pospešuje se disanje, a time se pluća bolje snabdevaju kiseonikom. San je mirniji, hrkanje smanjeno, vrpoljenje izostaje jer je dijafragma oslobođena pritiska koji pun stomak vrši na nju u toku ležanja.  Postom se čiste svi organi i sve ćelije od štetnih materija što može da umanji simptome alergija, migrenu i predmenstrualne tegobe. Crvenilo kože ili ekcemi se povlače a lice deluje svežije i bez otoka.

Riba je, a na nju često zaboravljamo, više zastupljena u vreme posta, ona je zdrava, sadrži belančevine, gradivne materije posebno dobre za decu i stare. Posebno je nutritivno vredna morska riba.

Hidriranost tela je bolja kada se jede hrana zastupljena u postu, ali i pored toga jeste dobro popiti čašu vode više, tačnije popite običnu vodu, nezaslađeni čaj ili limunadu pre nego što ožednite. Žeđ znači da je dehidracija tela već nastala, preduhitrite je.

Nedostaci ishrane u postu

Par saveta o skrivenim „opasnostima“ ishrane u vreme posta nisu suvišni. Ovakav način ishrane ima potencijalni nedostatak, monotonija obroka i ponavljanje istih jela. Tokom posta većina ljudi samo isključuje jela koja nisu dozvoljena, a da istovremeno ne uvodi nova i tako samo osiromašuje jelovnik. Poblem  je lako izbeći ako se pozabavite mnoštvom dobrih posnih recepata. Malo mašte tokom pripremanja jela otkriva mnoštvo dobrih kombinacija koje posnim jelima dodatno popravljaju ukus.

U početku ovakvog režima ishrane mogu da nastanu prolazne kratkotrajne reakcije organizma koje su posledica čišćenja i izbacivanja toksina. Probavne tegobe, promena apetita, glavobolja, promena raspoloženja…

Post isključuje iz jelovnika namirnice životinjskog porekla i veći deo animalnih proizvoda koji su glavni izvor belančevina. Neke belančevine su esencijalne, neophodne organizmu jer ih on sam ne stvara. Post na ribi i ulju nikada neće ugroziti zdravlje ali post “na vodi” koji podrazumeva ne unošenje ulja i ribe, ako traje duže od par dana zahteva savet dijetologa, posebno ako zdravlje nije potpuno dobro.

Tokom posta preti preveliki kalorijski unos zato što ishranom dominiraju jela na bazi ugljenih hidrata (testa, peciva, hleb, džem, med, suvo voće, semenke). Ako često  potegnete za posnim poslasticama i grickalicama ili ako one čak zamenjuju obroke, posledica je stalna glad, neredovna ishrana i povećanje telesne mase. Pojačana potreba za jelom može da bude i posledica niskog nivoa šećera u krvi ili velike količine kiseline u želucu. Zato je veoma važno da jedete na dva do dva i po sata da biste izbegli ove simptome.

Zimnica da, ali koja?

U in­du­strij­skoj, kupljenoj zimnici su pri­sut­ni sul­fa­ti kao kon­zerv­an­si koji kod de­ce, ali i odraslih, sklone ast­mi mo­gu da iza­zo­vu teškoće sa di­san­jem. Velika količina sirćeta u njoj nije za preporuku. Kupovna zimnica pa­ste­ri­za­ci­jom na vi­so­kim tem­pe­ra­tu­ra­ma ubi­ja lak­to­ba­ci­le, pa ne­ma  njihovog ko­ri­snog efek­ta na va­ren­je. Pre svega zbog konzervansa, aditiva, velike količine soli, esencije, alkoholnog sirćeta, limuntusa… koji remete stanje ravnoteže u našem organizmu, mnogi zimnicu ne doživljavaju kao zdravu hranu. I to jeste tačno, ali dostupni su nam i brojni recepti za zimnicu bez kuvanja, soljenja i kiseljenja limuntusom, sa medom, začinima i prirodnim konzervansima.

Kupovna, a domaća zimnica, koje ima sve više u ponudi, ima prednosti ako znate ko je pripremao i imate poverenja da je biranje plodova i način pripremanja bio dobar.

Uživajte u blagodetima posne hrane koja treba da se, u obliku sveže salate, barenog povrća, svežeg i kuvanog ili pečenog voća, ribe…nađe u svakodnevnom jelovniku. Tradicionalni verski post sredom i petkom je takođe primer dobre mere u modifikovanju svakodnevne kontinentale ishrane, karakteristične za Srbiju. Prava mera za dobro zdravlje.

Ocenite članak
[Ukupno: 5 Prosečno: 5]