Intolerancija na histamin, fruktozu, laktozu

Intolerancija na histamin, fruktozu, laktozu

Intolerancija na histamin

Nedostatak enzima dijaminoksidaze koji razgrađuje histamin je odgovoran za snižen prag tolerancije na njega. Tegobe nastaju posle unošenja namirnica s povećanom količinom histamina. Gde ga ima? U hrani koja sadrži belančevine, a duže je stajala (i u frižideru) i eventualno počela da se kvariti (meso, mlečni proizvodi, jaja), pri črmu se ne može uništiti kuvanjem i podgrejavanjem.

Pola sata nakon jela postepenio nastaju tegobe: laka glavobolja, migrena, otežano disanje, ubrzan puls, svrab i crvenilo na koži, pa čak i napada sličnih astmi i aritmiji

Savet osetljivima da ne konzumiraju tunjevinu, salame, presovanu šunku, kiseo kupus, neke sireve (ementaler, gauda) ili crno vino. Već dva do tri gutljaja crnog vina, kod osetljivih, mogu da izazovu simptome.

Intolerancija na fruktozu

Loša apsorpcija fruktoze ili voćnog šećera, koji je prirodni sastojak mnogih namirnica, kod nekih osoba se ne apsorbuje, odnosno tek se delimično apsorbuje u sluzokoži tankog creva, pa dospeva nesvatren u debelo crevo, gde zbog njegove fermentacije, izaziva nadutost ili proliv.

Najčešći simptomi nastaju ubrzo posle konzumiranja slatkiša, voća ili sokova u vidu mučnina, grčeva u donjem delu stomaka ili proliva. Intenzitet simptoma je različit od osobe do osobe.

Pomoć je dvonedeljni ili četvoronedeljni plan ishrane koji isključuje šećer, sve slatkiše, sveže i sušeno voće, voćne sokove, med, džem, marmeladu, povrće s puno fruktoze ( artičoke, brokola, paradajz, paprika ili patlidžani), dok je povrće siromašno fruktozom: spanać, šampinjoni, celer ili rotkvica). Izbacite i vino, šampanjac, zaslađivače i prerađenu hranu može da bude delotvoran u lečenju.

Fruktozu mogu da sadrže dodaci ishrani i lekovi. Šta je zapaženo: ako se konzumira voćni šećer zajedno s glukozom tegobe su značajno manje.

Intolerancija na laktozu

Nedostatak ili smanjene proizvodnje enzima laktaze uzrok je nemogućnosti varenja mlečnog šećera (laktoze). Posledica je ta da umesto u krv, nesvarena laktoza dospeva u debelo crevo, gde se fermentiše u mlečnu kiselinu i gasove – a crevo počinje da pretače, nadima se i stvara gastrične tegobe. Već kratko nakon konzumacije mlečnih proizvoda ili za nekoliko sati, pojaviće se bolovi u stomaku, proliv, nadutost, čak i mučnina. Moguće je pojavljivanje samo nekih simptoma, a od osobe do osobe je različit njihov intenzitet.

Potpuno ili delimično ograničenje unosa mleka i mlečnih proizvoda (maslaca, jogurta, sira, svežeg sira, čokolade…) smanjuje tegobe. Laktoza može da bude u manjim količinama skrivena i u suhomesnatim proizvodi, instant proizvodima, prelivima za salate i zaslađivačima. Često je ima i u lekovima, zato obratite pažnju na sastav leka.

Neki ljudi tolerišu manje količine mlečnih proizvoda, posebno fermentisane mlečne proizvode, zato postepenim dodavanjem pokušajte da odredite nivo koji Vama neće izazivati simptome.

Ako zdrave osobe isključe mlečne proizvode iz ishrane, postoji znatan rizik od nedostatka kalcijuma u organizmu. Posledice nedostatka kalcijuma su ispadanje kose, lomljivi nokti, osteoporoza ili karijes. Preporučljiv dnevni unos za odraslu osobu je od 1000 do 1500 mg kalcijuma. Pola litara mleka ili dve kriške sira isadrže ovu količinu kalcijuma.

Pročitaj još: Intolerancija na gluten