20 osnovnih namirnica bez kojih se ne može

20 osnovnih namirnica bez kojih se ne može

Spisak osnovnih namirnica

Postoje ljudi koji obožavaju da kuvaju i jedu. Postoje i oni koji obožavaju samo da jedu ili samo da kuvaju. Koji god da ste tip, ukoliko nemate svog privatnog kuvara (tu ne spada mama, ako nemate ispod 18 godina, vreme da odletite iz gnezda je sigurno već prošlo), kuvanje vam ne gine. Odakle početi?

Bilo da ste „gušter“* za šporetom ili ste „džomba“* a odlučni da iz korena promenite svoje kulinarske navike – mi smo tu da vam na srebrnoj tacni serviramo spisak neophodnih namirnica za jednostavno i kreativno kuvanje.

U prevodu: zamislite da ulazite u potpuno praznu kuhinju i da morate da napravite spisak za prvu kupovinu. Teško je, zar ne?

Nama nije bilo teško da specijalno za vas sastavimo listu najvažnijih namirnica. Vaše je da se preslišate i dokupite ono što vam nedostaje ili pak da krenete od nule.

Svakako dohvatite olovku:

1. Pirinač

Iako je poreklom iz Azije, još od XIII veka se koristi na tlu Španije a u Italiji tek od XV veka. Danas je baš Italija najveći evropski izvoznik pirinča a skoro da ne postoji zemlja u kojoj on nema glavnu ulogu u nekom jelu. Na svetu postoji preko 40.000 različitih vrsta ove biljke koja nas daruje svojim ukusnim semenom. Bilo da je u pitanju pilav, sarma, rižoto ili sutlijaš – nećete daleko stići bez barem jedne kese nekog od ovih tipova pirinča:

  • Kočanski pirinač u sebi sadrži dosta skroba pa je idealan za rižota i sutlijaše jer lepo sjedinjuje sastojke.
  • Arborio pirinač kratkog zrna je takođe dobar za rižota jer mu omogućava da bude divan i kremast.
  • Basmati je ime dobio po indijskoj reči za miris. Njegova aroma je daleko poznata i u samom dodiru sa vrućom vodom ona dominira kuhinjom. Inače, iskusni kuvari znaju da se basmati potapa u hladnu vodu barem pola sata pre kuvanja. Savršen za egzotična i slana jela.
  • Jasmin pirinač osvaja svojom nežnom cvetnom aromom a poželjno je dobro isprati pre kuvanja kako bi se oslobodio višak skroba. Najviše se koristi za jela gde je važno da zrna ostanu cela, kao što je recimo španska paelja.
 Paradajz sok

Paradajz sok

2. Konzervirani paradajz

Nažalost, sezona paradajza nije večna. Ova pomalo plastična varijanta ovog voća (u ličnoj karti je voće a u kuhinji povrće) koju možemo naći tokom cele godine u supermarketu je ipak samo bleda kopija mekanog, slatkog i sočnog paradajza sa pijace, zar ne? Zato su konzervirane varijante paradajza najbolje rešenje za kuvanje. Postoji nekoliko vrsta a vi odaberite onu koja vam najbolje leži:

  • Pelat je duguljasti paradajz koji se obično nalazi čitav u konzervama, udobno ušuškan u svom soku.
  • Čeri paradajz se takođe nalazi ceo u soku.
  • Seckani paradajz je idealan za razne sosove.
  • Pasirani paradajz je maltene gotova paradajz čorba ali i savršeni dodatak sosovima za pastu poput bolonjeze ili arabijate.

3. Brašno, prezle i prašak za pecivo

Iz očiglednih razloga: za kreiranje najrazličitijih sosova, peciva, kolača, hleba, kao i za potrebe prženja i pohovanja…

4. Začini

Bez barem nekoliko začina na polici, kuhinja je samo obična prostorija a o kvalitetnom kuvanju nema ni govora. Kako nam se bliži zima, sveži začini su nam se teže dostupni ali zato pogledajte OVDE kako smo se snašli i napravili našu vansezonsku zalihu. Čak i bez toga, postoji barem 20 začina sa kojima i najobičnija pasta samo sa Dijamant Mediteran uljem postaje ukusna i neodoljiva. Začine bismo podelili u nekoliko kategorija:

  • Sveži: bosiljak za salate i sosove, peršun za supu, ruzmarin za meso, mirođija za grašak, vlašac za jaja i krompir, đumbir za marinadu, čaj ili jutarnje žitarice sa voćem
  • Suvi (celi, mrvljeni ili mleveni): aleva paprika (slatka i ljuta) za kuvana jela, lovor za pasulj recimo, origano za picu, biber za bukvalno sve, majoran za jagnjetinu, slačica za sosove, prah od belog luka za povrće iz rerne
  • Slatki: cimet za sutlijaš, knedle sa šljivama, griz, pečenu bundevu ili jabuke, klinčić za kuvano vino, muskatni oraščić za puding, štapići vanile za aromatizovano mleko, žuti fil ili sladoled od vanile

5. Masline

Bilo da su u tegli, iz rinfuze ili u konzervi, uvek dobro dođu. Prvenstveno kao meze i za salate ali nemojte ih odbaciti ni kada pravite sosove, što za meso što za pastu. Nije ni čudo što ove neverovatne plodove čovek gaji već više od 7000 godina.

  • Zelene masline su ubrane nezrele
  • Crvenkaste su ubrane baš zrele
  • Crne su prezrele

6. Dijamant majonez

Ako niste ljubitelj Ruske salate, umaka za štapiće od povrća ili namaza od majoneza i slanine, budite ljubazni i recite nam sa koje vi to planete dolazite?!

7. Mleko i jaja

Mleko i jaja su A i Š svake kuhinje.

8. Testenina

Svašta se priča o Marku Polu. Te lagao je, te nije, te bio je u Kini, te nije… Ko će ga znati? Za sad se zvanično sumnja da je upravo on doneo testeninu iz Kine gde se proizvodila i pre 4000 godina. Mi ćemo smatrati da je to tačno i uvek ćemo mu biti beskrajno zahvalni što je toliko obogatio i pojednostavio naše kuvanje. Odaberite vaš tip testenine:

  • Špageti su dugačke i tanke a idealne su za lagane i kremaste sosove
  • Rigatoni su kratke i široke, šuplje i rebraste strukture, savršene za gušći sos
  • Farfale su one slatke mašnice
  • Fusili su federi
  • Pene rigate su slične rigatonima samo su zasečene na krajevima
  • Taljatele su duga i tanka pasta koja liči na gnezdo dok se ne skuva
  • Lazanje su tanke ploče od paste koje služe kao kore za istoimeno jelo

9. Dijamant margarin

Da li ste znali da je margarin kreiran u samom srcu evropske gastonomske mape, u Francuskoj, i to davne 1813. godine? Naučnik zaslužan za ovaj nezaobilazni sastojak, Mišel Ežen Ševrol, ime mu je nadenuo po grčkoj reči za biser, zbog njegove teksture i boje. Do danas se margarin toliko ustoličio u našoj kuhinji da ne možemo zamisliti pripremu hrane bez njega. Zaista se u sve meša. Od sendviča i peciva do kolača.

10. Čokolada za kuvanje

Kada već imate i margarin, šteta bi bila da nemate i drugi osnovni sastojak za razne dezerte. Mi recimo ne možemo da zamislimo nijedan fil za tortu bez tog dvojca – margarine i čokolade. I ne samo tortu već i sveže voće koje se pretvara u fantastičnu poslasticu sa čokoladnim filom. Zatim, samo kockica ove namirnice vraća energiju a otopljena u mleku na blagoj vatri pretvara najobičnije mleko u najlepši kakao koji postoji.

11. Sir

Pored svih švajcarskih, francuskih i italijanskih sireva, naučnici su najstarije ostatke ove namirnice pronašli na tlu današnje Poljske i to starosti od preko 7500 godina! Bilo kako bilo, mi danas ne možemo da zamislimo svet hrane bez sira. Jedemo ga sa dobrim hlebom, mažemo na isti, ubacujemo u salatu, rendamo preko paste, punimo pite, pravimo sosove… Evo nekih osnovnih sireva, jer zaista nemamo mesta za preko 1000 vrsta koliko postoji širom sveta:

  • Čedar sir, isključivo engleski proizvod, varira u teksturi od mekanog mladog do tvrdog starog. Od bele, preko žute i narandžaste boje je. Ukus mu je kiselkast i nalik orašastim plodovima.
  • Edamer nam dolazi iz holandskog grada Edama. Presvučen je uglavnom crvenim voskom i tako je još od XIV veka. Nekada je obavezno bio u obliku kugle.
  • Ementaler smo sigurno prvi put videli na crtanom filmu. Ovaj švajcarski sir je najpoznatiji po velikim rupama i po tome što stari kao vino – što stariji, to bolji.
  • Gauda je holandski sir sa tradicijom dugom preko 700 godina.
  • Kamamber je po ukusu sličan šampinjonima, iako tako ne zvuči, divno ide uz džem a nekada se proizvodio isključivo u manastirima.
  • Gorgonzola je najukusniji antibiotik na svetu. I da budemo precizni, najukusniji penicilin na svetu! Dolazi nam iz Italije i zelena plesan u njemu je dakle i stvarno lekovita.
  • Mocarela je bebi sir poreklom iz Italije a pravi se od izuzetno masnog bivoljeg mleka.

12. Luk

Pravi kuvar i gurman nikad neće reći ni luk jeo, ni luk mirisao. Malo koje jelo prolazi bez barem neke vrste luka. Ono što je u modi mala crna haljina, to je u kuhinji beli luk. Ali, ne libite se da koristite ni praziluk, crveni luk ili kapulu, mladi crni ili mladi beli luk i naravno, najobičniji crni luk. Od kuvanih jela čija je osnova, do salata i umaka, luk je jednostavno nezamenljiv.

13. Med i čajevi

Prvi ikada pisani tragovi, klinastim pismom sa teritorije drevnog Vavilona, pominju i med. Dakle, prvo smo jeli med pa tek onda naučili da pišemo o tome. Verovatno postoji dobar razlog za to. Izuzetno zahvalna namirnica kojoj ćete namenu naći od prve jutarnje kašike na prazan stomak, pa do čuvenog preliva za razne salate od meda, balzamika i senfa. Bilo da odaberete tamni planinski med, livadski, cvetni ili od samo jedne vrste drveta, poput lipe ili bagrema, nećete pogrešiti ako vam je uvek pri ruci.

Med, naravno, ruku pod ruku ide sa čajem. I to ne samo zimi. Leti čaj ohladite, zasladite medom i poslužite sa kockicama leda. Osnovni izbor čajeva mora uključivati nanu, kamilicu, žalfiju, cvetni, zeleni i crni.

14. Koštunjavo i suvo voće

Kao dodatak salatama, doručku u vidu griza ili cerealija, jelima iz rerne ali i kao ukras svakog tanjira sa mezetlukom, od pršute do sira, lešnici, bademi, pistaći i indijski orah će se savršeno uklopiti, kao i brusnice, suve smokve, suve kajsije ili suvo grožđe. Idealno je kao spas u poslednji čas, kada niste u prilici da obogatite salatu velikim brojem sastojaka. Ove dve vrste voća (s mnogim svojim podvrstama) uvek na kraju izvade stvar, oplemenjujući obrok.

15. Džemovi

Da li znate da se najlepši doručak na svetu zove Dečija radost? Hleb, margarin, džem i šolja mleka. Malo nam za sreću treba.

16. Mahunarke

Pasulj i sočivo mogu dugo da stoje a uz pomoć gorenavedenih sastojaka poput određenih začina i luka, sasvim skromnim dopunama mogu biti predivan topli ručak. Za ona zimska jutra vikendom kada vam se stvarno ne promalja nos iz udobne kućice.

17. Kačamak

Opet kombinacija sa već navedenim namirnicama. Sa mlekom i sirom, kačamak je idealna večera a na vodi i sa margarinom, gušće napravljen, on može biti idealan prilog za pečenicu ili neko drugo meso iz rerne.

18. Pesto sos

Teglica gotovog pesto sosa zaista može biti slamka spasa kada na vrata pozvone dragi ali nenajavljeni gosti i uhvate vas nepripremljene u ulozi domaćina. Uz još poneku stavku sa našeg spiska, tu će se naći i palačinke sa džemom, kao i topli kakao.

19. Povrće

Za skoro sami kraj, ostavili smo osnovno povrće u kategoriji osnovnih namirnica. Naravno, uvek je poželjno da lista ove vrste hrane bude još duža ali za sada se zadovoljite basic varijantom:

  • Krompir
  • Zelena salata
  • Šargarepa
  • Karfiol
  • Prokelj
  • Celer
  • Brokoli
  • Zamrznuti spanać
  • Zamrznute mešavine povrća (po ukusu)
  • Konzerva kukuruza šećerca
  • Cvekla u tegli

20. Voće

Pored obaveznog sezonskog, uvek pri ruci imajte limun jer će se zgodno snaći u mnogim jelima i pićima – od salata, preko umaka sa đumbirom, čaja, pečenog mesa pa sve do limunade i limunane (sa čajem od nane).

Eto, lista je gotova a kuhinja puna. Naravno, svemu ovome dodajte i svoje omiljene namirnice a zatim kliknite mišem na naše recepte i uživajte u carstvu hrane u kome se zna ko krunu nosi a ko se u sve meša.

Ocenite članak
[Ukupno: 5 Prosečno: 2.8]